Pod pretnjom propašću, avio-kompanije malih državica u regionu, tačno posle 20 godina od raspada „Jata“ moraće ponovo da se ujedine.
Makar se kompanija zvala i JACOM (skraćenica početnih slova imena nacionalnih avio-kompanija Srbije, Slovenije, Hrvatske i Crne Gore).
Ono što nisu uspeli lokalni političari, uradili su – ekonomska kriza i Evropska unija.
Nesposobnost profitabilnog poslovanja, mali broj putnika, nepostojanje jasnog plana rada i razvoja, hronični gubici, državno vlasništvo… tolerisani su potrebom da se svaka novonastala država „legitimiše“ i svojom avio-kompanijom.
Nacionalromantičarski zanos je prošao, a iza njega su ostali samo devastirana avio-preduzeća, gubici i nespremnost poreskih obveznika u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori da i dalje skupo plaćaju lažne statusne simbole državnosti.
Sve države regiona primorane su da u okviru programa štednje i reforme javnih finansija razmišljanju o odricanju od državnih avio-kompanija koje godinama subvencionišu jer su nesposobne da same opstanu na tržištu.
Zato je kao „dar s neba“ dočekan predlog iz Evrope o ujedinjavanju.
O potrebi regionalnog ukrupnjavanja samo se šuškalo svake godine kad su objavljivani katastrofalno loši završni računi poslovanja „Adrija ervejza“, „Kroacija erlajnsa“, „Jat ervejza“, „Montenegro erlajnsa“ i „BH erlajnsa“.
Ali tema je postala „vruća“ tek kad je 12. marta Ulrih Šulte Strathaus, generalni sekretar Evropskog udruženja za avio-prevoz, izjavio da bi avio-prevoznici iz bivše Jugoslavije morali da se povežu ako žele da prežive, ponudivši „Adrija ervejzu“ da preuzme vodeću ulogu u integraciji nekadašnjeg jugoslovenskog avio-tržišta.
Prvi čovek evropskih avio-prevoznika zatim je nabrojao sve muke lokalnih „igrača“: „Jat“ nikako ne uspeva da nađe investitora, „Kroacija erlajns“ i „Montenegro erlajns“ su u sve većim problemima, „BH erlajns“ će bankrotirati kad prestane da ga finansira „Turkiš erlajns“, a ukoliko „Adrija ervejz“ ode u stečaj, njegove avio-veze sa drugim evropskim državama mogla bi da preuzme nemačka „Lufthanza“ (slučaj mađarskog „Maleva“).
Slovenija, pritisnuta krizom javnih finansija, ne želi dalje da drži na budžetu svoju avio-kompaniju, pa je „Adrija ervejzu“ poručeno da ili nađe kupca (do kraja marta izabraće se finansijski konsultant za prodaju) ili da bankrotira.
Podstaknut upozorenjem iz Evropskog udruženja za avio-prevoz, Klemen Boštjančič, generalni direktor „Adrije“, kaže da postoji i treće rešenje – „spajanje `Adrija ervejza`, `Kroacija erlajnsa`, `Jat ervejza` i `Montenegro erlajnsa` u jednu kompaniju.
To je jedini izlaz za sve njih jer nijedna kompanija ne može samostalno da prebrodi globalnu krizu i zato sam spreman da konkurentima sa tržišta bivše SFRJ ponudim plan integracije“.
„Adrija ervejz“ je prošle godine zabeležio gubitak od 11 miliona evra, a od države je dobio pomoć od 50 miliona evra. Slične probleme imaju i ostali lokalni avio-prevoznici, tako da bi svi mogli s olakšanjem da prihvate ideju o stvaranju jedinstvene regionalne vazduhoplovne kompanije kako bi se rešili gubitaka i državnih jasli.
Srpski „Jat ervejz“ već osam godina posluje s gubicima (2004. godine – 15 miliona evra, 2005 – 40, 2006 – 15, 2007 – 12, 2008 – 29 miliona, 2009 – 26, 2010 – 20 i u 2011. godini – 32 miliona evra), a ima i neizmirenih dugova na bankarske kredite od 50 miliona evra i još 50 miliona evra obaveza za naručene avione kod „Erbasa“.
„Kroacija erlajns“ završila je prošlu godinu sa 10 miliona evra gubitka, a iako nema preciznih podataka o lanjskim gubicima „Montenegro erlajnsa“, (prethodnih godina gubici su bili između 3,5 i četiri miliona evra), bar se znaju dugovi te kompanije – aerodromima trenutno duguje skoro 10 miliona evra i 1,6 miliona evra „Jugopetrolu“ za gorivo.
Iako je zajednička regionalna kompanija (po ugledu na nekadašnji „Jat“) izgleda jedini spas za prilično ruinirane lokalne avio-prevoznike, pravljenje te nove firme neće biti nimalo lak posao.
b92.net
