Hrvatska tehnološka kompanija KOER aktivirala je prvu virtuelnu elektranu u toj zemlji. U toj kompaniji kažu da je uloga virtuelne elektrane na tržištu slična Uberu ili Airbnb-u, digitalnim platformama koje daju priliku vlasnicima vozila ili nekretnina da zarade od svoje imovine.
“Virtuelnu elektranu čine agregator, koji njome upravlja i krajnji korisnici koji stavljaju na raspolaganje dio svog kapaciteta potrošnje i proizvodnje električne energije”, naveo je direktor KOER-a Marko Lasić.
Kako objašnjava, svi proizvođači ili potrošači struje koji imaju takozvanu upravljivu potrošnju ili proizvodnju između 100 kilovata (kW) i nekoliko desetina megavata (MW) mogu da postanu partneri virtuelne elektrane.
On je izjavio da krajnji korisnik mora da ima i mogućnost da u svakom trenutku, na zahtjev, smanji svoju potrošnju.
Kako se dodaje, virtuelne elektrane su mreže u takozvanim cloud, “oblak” memorijama koje korisnicima omogućavaju da prodaju višak energije.
Proizvođači, kao i potrošači mogu da formiraju grupe ili klastere u okviru tog sistema i da smanje troškove. Energetska tranzicija, kako se navodi, omogućila je prozjumerima (oni koji su istovremeno potrošači i proizvođači) da proizvode i da skladište i da troše električnu energiju.
Samim tim balansiranje raspoloživom energijom postaje kompleksnije.
Iz ugla elektroenergetskog sistema, kada su na raspolaganju koji mogu da na zahtev smanje potrošnju, to je kao da je na raspolaganju prava elektrana koja bi pokrila manjak struje, dodaju u KOER-u.
Ugovor o aktiviranju prve virtuelne elekttrane KOER je potpisao sa Hrvatskim operatorom prenosnog sistema (HOPS), kome će pružati uslugu smanjenja potrošnje.
U KOER-u kažu da će kasnije uvesti uslugu povećanja potrošnje, koja će koristiti u situacijama kada proizvodnja neočekivano poraste, jer i tada može da dođe do poremećaja u elektroenergetskom sistemu.
Virtuelne elektrane imaju mogućnost da upravljaju strujom iz geografski razasutih izvora, naročito obnovljivih, kao i sistema za skladištenje poput baterija.
Ova tehnologija omogućava kombinaciju vetroelektrana, hidrocentrala i stabilnih izvora struje poput geotermalnih postrojenja, a doprinosi ravnoteži proizvodnje i potrošnje.
Na novom tržištu električne energije, proizvodnja iz vetroelektrana i solarnih parkova je nepredvidljiva zbog mogućnosti nagle promene meteoroloških uslova, pa balansiranje ima velik udio u troškovima.
Izvor: Novaekonomija.rs
