Polovni automobili standarda “Euro 4” koji se trenutno uvoze u Crnu Goru stari su više od 15 godina i negativno utiču na bezbjednost saobraćaja i zaštitu životne sredine, pa će Ministarstvo saobraćaja i pomorstva (MSP) tražiti izmjene propisa u toku 2024, kako bi zabranili njihov uvoz i kako bi novi minimalni standard bio “Euro 5”.
To je “Vijestima” zvanično rečeno iz resora Filipa Radulovića, ne navodeći kada bi taj propis mogao stupiti na snagu. Zabrana bi se većinom odnosila na uvoz automobila starijih od 2009. godine, kada je u EU stupio na snagu “Euro 5” standard.
Euro standarde je tokom 90-ih uvela Evropska unija (EU) a oni predstavljaju zakonska ograničenja za emisiju štetnih gasova automobila, koji su postepeno postojali stroži. Crna Gora sada ima ograničenja da uvozni novi automobili moraju ispunjavati Euro 6 a polovni Euro 4 standard.
Vijestima su iz grupacije uvoznika automobila kazali da državne uvozne standarde nije teško zadovoljiti, ali da smatraju da bi trebalo uvesti veće olakšice za uvoz vozila sa smanjenom emisijom štetnih gasova kao i mjeru da se porez naplaćuje po osnovu emisija.
Prema podacima iz 2022. Uprave za statistiku Monstat, u Crnoj Gori je svako treće vozilo starije od 20 godina. Kada su u pitanju putnički automobili registrovani u julu, avgustu i septembru 2023. njih je bilo 67,4 hiljade, od čega je najveći dio proizveden tokom 1990-ih kao i vozila proizvedena od 2005. do 2008.
Zabrana uvoza ne bi uticala na korišćenje ranije uvezenih automobila sa standardom Euro 4, ako ispunjavaju uslove za registraciju.
Prema Euro 5 standardu vozila na jedan kilometar mogu da proizvedu najviše do jedan gram ugljen-monoksida, a kod vozila Euro 4 gornja granica je bila 1,14 grama. Prema Euro 1 standardu koji je u EU važio do 1999. godine vozila su mogla da emituju do 13 grama ovog gasa, koji se smatra najvećim zagađivačem vazduha.
STARE MAŠINE IŠTU NOVE PROPISE
Da su vozila Euro 4 standarda proizvedena od 2003. do 2010. godine, stara više od 15 godina i da negativno utiču na bezbjednost saobraćaja i zaštitu životne sredine, kazali su iz MSP, zbog čega i planiraju izmjenu propisa o njihovom uvozu. Oni su pojasnili da Crna Gora trenutno nema ograničenja u izvozu, ali da pri uvozu polovnjaka i njihovog prvog stavljanja na tržište,postoje propisi za izduvne emisije i nivo buke.
Iz MSP su najavili da će mijenjati i propise koji uređuju uvoz i stavljanje novih vozila na tržište odnosno predložiti jednostavnije administrativne procedure i olakšice pri plaćanju naknada za uvoz ekološki prihvatljivih vozila, radi stimulisanja ovog sektora. Kada su u pitanju subvencije koje građani mogu dobijati za uvoz novih ekološko prihvatljivih vozila, iz MSP su naglasili da je za to nadležan Eko-fond ali i da je ta institucija u toku 2023., raspisala tri tendera za dodjelu subvencija za kupovinu hibridnih i električnih vozila.
Ukupan iznos dodijeljenih subvencija Eko-fonda za električna i hibridna vozila u 2023. godini iznosi 266.000 eura,ističe se u odgovoru.
Naglasili su da je najnovijim javnim pozivom Eko-fonda opredijeljeno 134 hiljade eura i da su subvencije za električna vozila uvećane na 7,5 hiljade eura a za full i plug in hibride na četiri hiljade.Tvrde da će se ta praksa nastaviti i u 2024. zavisno od dostupnog novca.
Na pitanje koliki procenat automobila u Crnoj Gori ne bi mogao da ispuni ekostandarde EU, kazali su da vozila koja se uvoze i prvi put stavljaju na tržište kao i njihovi djelovi, uređaji i oprema, moraju biti usaglašeni sa tehničkim zahtjevima i uslovima Ekonomske komisije za Evropu UNECE.Zato kako tvrde, nova i korišćena uvezena vozila ispunjavaju evropske standarde dok je na državama da vode politiku ograničenja minimalnog standarda prilikom uvoza.
Prema takozvanom “Zelenom planu EU, taj savez planira da postigne klimatsku neutralnost do 2050. Prema jednoj od uredbi tog plana, namjera je da se potpuno zabrani izvoz isluženih vozila iz EU u treće zemlje.
Iz MSP su naglasili da ta mjera još nije stupila na snagu, da nisu dobili zvanični dopis, te da Crna Gora nastavlja da uvozi automobile sa zapadnih tržišta.
(Opširnije u današnjim “Vijestima”)
