Većina ljudi kaže da je pregršt e-mejlova koje primaju svaki dan stresna stvar za njih, prema nedavnom istraživanju Babbel, platforme za učenje jezika među 2.000 američkih kancelarijskih radnika. Ali radnici generacije Z, starosti od 18 do 24 godine, najvjerovatnije će dozvoliti da se te poruke gomilaju.
Više od trećine, 36 odsto, zaposlenih u generaciji Z izjavilo je da u svom sandučetu ima više od 1.000 nepročitanih mejlova, u poređenju sa 18 odsto kancelarijskih radnika. Druge starosne grupe takođe češće kažu da su poslale e-poštu zbog koje žale, a 1 od 5 profesionalaca generacije Z kaže da “veoma često” žale zbog e-poruka koje šalju.
“Iz naših otkrića, čini se da se generacija Z najviše bori sa stresom e-pošte i zaostatkom nepročitanih e-poruka zbog kombinacije faktora”, rekao je Esteban Touma, stručnjak za lingvistiku i kulturu u Babbelu.
„Na komunikacione preferencije generacije Z u velikoj mjeri utiče rasprostranjenost platformi za razmjenu trenutnih poruka i društvenih medija“, rekao je on.
Platforme kao što su Snapchat i Instagram, na primjer, daju prioritet trenutnoj komunikaciji, neformalnosti i vizuelnim znakovima.
Neusklađena očekivanja i iskustva sa stilovima komunikacije, bilo putem e-pošte, poruka ili uživo, mogu da imaju veliki uticaj na angažovanje zaposlenih. U nekim slučajevima može da dođe do “pregorijevanja” od toliko izgaranja.
Kelly Antonio, 25, rekla je da su komunikacioni izazovi doprinijeli izgaranju na njenom prvom poslu u kompaniji. Počela je da radi honorarno u maloprodajnoj kompaniji na posljednjoj godini fakulteta i brzo je preuzela sastanke sa klijentima i postizanje prodajnih ciljeva.
Njena pozicija je izgledala dobro na papiru, ali osjećala se kao da nema metodu da se izbori sa stresom, posebno kada se približavala 2020. i njena diploma.
“Nisam osjećala da postoji pojednostavljena metoda komunikacije u toj organizaciji.” E-mailovi su izgledali zastarjeli i previše nezgrapni da bi pružili povratne informacije i podršku u realnom vremenu, a nedostajali su i drugi oblici komunikacije”, objasnila je Kelly Antonio.
Alati kao što su brži i ležerniji komunikacioni kanali mogli su olakšati odgovor na njene potrebe u trenutku, dodala je ona.
Odbila je ponudu nakon diplomiranja da se pridruži kompaniji sa punim radnim vremenom uprkos plati od 100.000 dolara “jer radnom okruženju nedostaje atmosfera podrške neophodna za održivo blagostanje”. Kelly Antonio je sada suosnivač FeelSwell Experiences, firme koja savjetuje kompanijama o tome kako privući i angažovati radnike generacije Z.
Touma upozorava da radna kultura koja prenaglašava neposrednost takođe nije odlično rješenje. Očekivanje da se brzo odgovori na mejlove i druge poruke “može zamagliti granice između posla i privatnog života”.
“Ova stalna povezanost može doprinijeti povećanju nivoa stresa i osjećaju da ste stalno vezani za radne obaveze”, naglasio je on, prenosi CNBC.
Mladi teže postavljaju granice
Za lidere na radnom mestu je od ključnog značaja da postave, komuniciraju i modeliraju očekivanja oko vremena odgovora na poruke i e-poštu, posebno za mlađe zaposlene koji su novi.
„Za razliku od starijih generacija koje su možda razvile strategije za razdvajanje posla i lične komunikacije, generacija Z se možda bori da uspostavi granice“, naveo je Touma.
Što se tiče postavljanja boljih granica oko poslovnih imejlova, Touma preporučuje da odgovorite na hitne poruke u roku od sat ili dva. Za stvari koje nijesu vremenski osetljive, odgovaranje u roku od 24 sata se „smatra ljubaznim i profesionalnim“.
Da biste ,,ukrotili“ vaše prijemno sanduče, on preporučuje da prvo podesite filtere za automatsko sortiranje e-poruka po hitnosti i temi, tako da znate na šta treba hitan odgovor, a šta možete da ostavite za kasnije.
Drugo, utvrdite određeno vrijeme za provjeru i odgovaranje na e-poštu kako biste sprečili stalne prekide tokom dana. Konačno, otkažite pretplatu na sve nerelevantne liste e-pošte i newslettter-e.
Izvor: CNBC
