Evropska komisija snizila je danas svoje prognoze rasta u eurozoni za ovu i iduću godinu na 0,6 procenata, odnosno 1,2 procenta, ukazujući na visoku inflaciju i zaoštravanje monetarne politike koji su imali “jači uticaj od predviđenog”.
Prognoza rasta za ovu godinu spuštena je na 0,6 odsto sa 0,8 odsto za 20 zemalja koje kroiste euro kao valutu, i za iduću godinu na 1,2 odsto sa 1,3 odsto, saopštila je danas Evropska komisija u svojoj jesenjoj ekonomskoj prognozi gdje su revidirane cifre iz prethodne prognoze iz septembra.
Iako je rast cijena najniži u posljednje dvije godine, ostaje problematičan rast potrošačkih cijena, navela je Komisija.
Brisel očekuje da će cijene pasti manje od očekivanih iduće godine, i biće 3,2 odsto u odnosu na 2,9 odsto koliko je do sada prognozirano, a prognoza rasta cijena za 2023. godinu ostaje nepromijenjena na 5,6 odsto.
Čak i taj skroman očekivani privredni rast izložen je riziku od tekućeg ruskog rata protiv Ukrajine i rata Izraela i Hamasa u Gazi. Za sada sukob Izraela i Hamasa nije pogodio snabdjevanje nafte od bliskoistočnih proizvođača kao što su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati ali “postoji rizik za poremećaje u snabdjevanju energije koji bi potencijalno mogli da imaju značajan uticaj” na cijene i globalni rast.
Dok privredni rast ostaje slab, nezaposlenost ostaje blizu rekordno niskih nivoa i privredni rast bi trebalo da se poboljša kako inflacija bude padala i ljudi budu imali više novca za potrošnju, saopštila je Evropska komisija.
Istovremeno državni deficiti i dugovi su pali poslije skoka potrošnje za vrijeme pandemije kovida-19.
“Približavamo se kraju izazovne godine za privredu EU”, rekao je Paolo Đentiloni evropski komesar za ekonomiju.
“Jaki pritisci cena i zatezanje monetarne politike potrebne da ih obuzdaju kao i slaba globalna tražnja, uticali su na domaćinstva i privredne subjekte”, rekao je on.
“Gledajući na 2024. očekujemo skromno povećanje rasta kako se inflacija bude dalje smanjivala i tržište rada ostajalo otporno”, rekao je on.
(Beta/RTCG)
