Visoka inflacija nastavlja da muči evropska domaćinstva i preduzeća, a centralne banke u regionu tek treba da proglase pobjedu u njenom dovođenju do cilja.
Međutim, septembar je obilježio promjenu tona u njihovim porukama, pošto su neke centralne banke stavile prekide na povećanje kamatnih stopa nakon skoro dvije godine, dok se činilo da su druge bile na ivici vršnih stopa. Ovo je skrenulo pažnju tržišta na to koliko dugo će se stope zadržati na sadašnjim nivoima, usred pritisaka na ekonomski rast.
Ovomjesečne odluke su pokazale da se „sve centralne banke suočavaju sa istom trostrukom dilemom: kako da balansiraju između usporavanja ekonomije, još uvjek previsoke inflacije i odloženog uticaja neviđenog povećanja kamatnih stopa,” Karsten Brzeski, globalni šef makroekonomske jedinice holandske banke ING, rekao je za CNBC.
– Druga zajednička tema je, naravno, da su u svim regionima kamatne stope veoma blizu maksimuma, što komplikuje gore opisanu dilemu.
Nedavni skok cijena nafte predstavlja dodatnu glavobolju, dodao je on, potencijalno podstičući inflaciju dok otežava ekonomski rast — i čini buduće odluke o kamatnim stopama još težim za donošenje.
Banka Engleske
Banka Engleske odlučila je da pauzira kretanje kamatnih stopa nakon 14 uzastopnih povećanja, zadržavajući svoju glavnu referentnu stopu na 5,25%.
Bio je to čvrst poziv, sa pet članova Komiteta za monetarnu politiku koji su glasali za održavanje i četiri za još jedno povećanje od 25 baznih poena. Odluka je možda bila podstaknuta avgustovskom inflacijom nižom od očekivane, koja je pokazala glavnu međugodišnju inflaciju od 6,7% – znatno iznad cilja BOE od 2%, ali ispod prognoze od 7%.
Centralna banka je zabilježila i znake popuštanja na tržištu rada, stabilnost rasta plata i slabiji privredni rast u drugoj polovini godine. Ekonomija Ujedinjenog Kraljevstva se u julu smanjila za 0,5 odsto, pošto je broj zakasnelih otplata hipoteka skočio na najviši nivo u posljednjih sedam godina.
Dok je guverner BOE Endrju Bejli rekao da će komitet „budno pratiti da li su potrebna dodatna povećanja“, mnogi ekonomisti kažu da očekuju da će to predstavljati vršnu stopu banke.
Pol Dejls, glavni britanski ekonomista u Capital Economics-u, rekao je da, poput američkih Federalnih rezervi — koje su takođe u septembru držale stabilne stope — BOE „želi da tržišta vjeruju u visoke vrijednosti za dugu priču“.
– Banka ne želi da tržišta odluče da će vrhunac stopa uskoro biti praćen smanjenjem stopa, što bi olabavilo finansijske uslove i podrilo njene pokušaje da uguši inflaciju, naveo je Dejls u bilješci u četvrtak.
Dok Capital Economics predviđa da će smanjenje stopa biti sprovedeno krajem 2024. i da će biti „dalje i brže nego što se očekivalo“, ekonomisti HSBC-a ne vide pad u 15-mesečnom horizontu. Simon Frenč, glavni ekonomista u Panmure Gordon, u međuvremenu vjeruje da je prerano da se upućuju na bilo kakve pouzdane pozive o vremenu prvog smanjenja kamatnih stopa, s obzirom na nedostatak „parametara za ublažavanje“.
Regionalna slika
Švajcarska narodna banka odlučila se za pauzu prvi put od marta 2022. godine, navodeći u saopštenju da se „značajno pooštravanje monetarne politike u posljednjim kvartalima suprotstavlja preostalom inflatornom pritisku“.
Inflacija u Švajcarskoj je u avgustu dostigla 1,6%, u okviru nacionalnog ciljanog raspona od 0-2%.
Međutim, guverner SNB Tomas Džordan rekao je za CNBC da „rat protiv inflacije još nije završen“, dodajući da će švajcarska centralna banka nastaviti da prati inflatorne pritiske. To bi moglo da uključi dalje pooštravanje u decembru, naglasio je Jordan.
Analitičari su opisali najnoviju odluku SNB-a kao „jastrebovsku pauzu“ s obzirom na ovaj stalni oprez, i bez naznaka rezova na horizontu uprkos ekonomskoj stagnaciji Švajcarske u drugom kvartalu. Predviđa se da će privreda zemlje zabilježiti prosječan rast od 1% tokom godine.
SNB predviđa godišnju inflaciju u Švajcarskoj u prosjeku od 2,2% u 2023. i 2024. godini, zatim 1,9% u 2025. godini, pod pretpostavkom da njena referentna stopa ostane na trenutnom nivou od 1,75%.
Nasuprot tome, Evropsku centralnu banku su neki opisali kao „gobulji rast“ 14. septembra, kada je podigla stope za 25 baznih poena, sugerišući da su možda dostigle vrhunac.
– Upravni savet smatra da su ključne kamatne stope ECB dostigle nivoe koji će, ako se održavaju dovoljno dugo, značajno doprineti blagovremenom vraćanju inflacije na cilj, navodi se u saopštenju ECB i dodaje da će stope biti „postavljen na dovoljno restriktivnim nivoima onoliko dugo koliko je potrebno“.
ECB očekuje rast od samo 0,7 odsto u zoni eura ove godine i 1 odsto sledeće godine, u odnosu na skoro 2 odsto predviđanja rasta za SAD u 2023.
Tržišne cijene sugerišu negativnije ekonomske izglede i očekivanje da bi centralna banka mogla biti gurnuta na rezove do sredine sljedeće godine.
Evro je do sada ovog mjeseca pao za 1,7 odsto u odnosu na američki dolar, što je njegov najgori učinak od februara. Do pada je došlo uprkos povećanju kamatnih stopa koje su generalno povećale vrijednost valute.
Skandinavska inflacija
U sjevernoj Evropi, Norveška i Švedska su se u četvrtak odlučile za povećanje kamatnih stopa i nagovestile da bi moglo da uslijedi dalje pooštravanje.
Ali nagovještaj o vršnim stopama pronađen je i u ovim odlukama, a Ida Volden Bache, guvernerka norveške banke Norges, rekla je da će „verovatno biti još jednog povećanja referentne kamatne stope, najverovatnije u decembru“.
Bache je dodao: „Vjerovatno će postojati potreba da se zadrži čvrst stav još neko vrijeme.”
Ukupna stopa inflacije u Norveškoj bila je 4,8 odsto u avgustu, sa baznom inflacijom od 6,3 odsto.
Prognoza banke Norges sada ukazuje na referentnu stopu od 4,5% do 2024. godine, u odnosu na trenutnih 4,25%.
Kao i druge centralne banke, istakla je neizvjesnost u svojim izgledima, uz napomenu da bi inflatorni pritisci i slaba kruna mogli da je podstaknu na dalje povećanje kamatnih stopa. „Izraženije usporavanje” ekonomije ili brzi pad inflacije bi u međuvremenu moglo da se pretvori u nižu stopu.
Švedska Riksbank je posebno rekla da je inflacija i dalje previsoka i da je potrebno dodatno pooštravanje monetarne politike, jer je podigla svoju glavnu stopu na 4 odsto.
Švedska kruna je dostigla rekordno niske vrijednosti u odnosu na euro u poslednjih nekoliko mjeseci. Švedska centralna banka saopštila je u četvrtak da će zaštititi dio svojih deviznih rezervi kako bi rešila ono što smatra potcenjenim.
Švedska je takođe doživjela ozbiljan pad tržišta nekretnina, a Riksbank predviđa da će se nacionalna ekonomija smanjiti za 0,8% ove godine i za 0,1% sledeće. Ovo je navelo Capital Economics da predvidi smanjenje kamatnih stopa prije sredine sljedeće godine, „prije i brže“ nego što je švedska centralna banka označila.
Međutim, Brzeski iz ING-a je primijetio da bi dvostruke sile inflatornih pritisaka i slabijeg rasta mogle da dovedu do drugačijeg ishoda, s obzirom na poteškoće u donošenju odluka za sve centralne banke.
– Centralne banke koje su najviše zabrinute zbog svog kredibiliteta i dugoročnog uticaja na inflaciona očekivanja, poput ECB i Riksbanke, mogle bi na kraju nastaviti da povećavaju stope, rekao je on.
(CNBC)
