On ističe da digitalni euro već postoji.
„Svi euri koji nisu u papirnoj formi su u digitalnoj formi. To predstavlja sav novac u elektronskoj formi, koji imamo na računima u bankama, na kreditnim karticama ili platnim aplikacijama, kao što je PayPal. Najveća količina, više od 90 odsto, je u digitalnom obliku. Ono o čemu se ovdje govori su digitalne valute koje izdaju centralne banke, a koje su zasnovane na blockchain tehnologiji“, pojašnjava Svrkota.
Kako kaže, prednost za građane je sam sistem blockchaina, koji, kada bi se primijenio na valute koje će izdavati centralne banke, omogućava povećanu efikasnost transkacija, niže operativne troškove, veću pristupačnost finansijskim uslugama i servisima.
„Ne postoje više fizička ograničenja da se mora ići do banke, da čekate redove i sl. Ne postoje više ni vremenska ograničenja jer je sam sistem automatizovan, tako da više ne postoje radni sati banke, praznici, vikendi… Same transakcije su mnogo jeftinije, bez vremenskih ograničenja“, napominje.
Finansijski servisi su, takođe, pristupačniji građanima.
„Na primjer, uvođenje štednje odnosno povećanje kamatnih stopa može biti automatizovano, to je jedna vrsta pametnog novca, programabilnog novca, kome se mogu dodavati određene funkcije. Sama napalata poreza bi mogla biti automatizovana u stvarnom vremenu. Mnogo su transparentniji tokovi novca, čime se sprečava pranje novca i finansiranje terorizma. Suzbija se siva zona, sprečava se i korupcija, imate u realnom vremenu uvid u potrošnju svakog građanina“, dodaje ekspert za kriptovalute.
Prednost su, ukazuje, i međunarodna plaćanja, koja bi se tako mnogo brže obavljala.
Rizici: Zloupotrebe u nedemokratskim sistemima, hakerski napadi na digitalne novčanike…
A ono što može biti jedna od mana je što se time daje jedan alat centralnoj banci ili državi, kojim mogu da kontrolišu građane.
„U sistemima koji nisu demokratski to se može zloupotrebiti za kažnjavanje građana. Npr. napišete neki tvit ili objavu na socijalnim mrežama, koji je protiv vlasti, i vaša sredstva budu zamrznuta. To su neke od potencijalnih zloupotreba“, naglašava Svrkota.
Druge opasnosti koje se mogu pojaviti su krađe tih sredstava.
„Pojavljivaće se svi više hakera koji napadaju digitalne novčanike. Krađe digitalnih identita će biti jedan od izazova u primjeni takvog sistema“, ocjenjuje Svrkota.
„Crna Gora bi mogla da bude test za eurozonu“
Smatra da digitalni euro može da zaživi u Crnoj Gori, a jedna od prednosti je, kako kaže, što već koristimo euro.
„U suštini, Crna Gora bi mogla biti jedan test za eurozonu, gdje bi se ta primjena digitalnog eura na malom tržištu mogla testirati i gdje bi se vidjele sve prednosti i nedostaci, uz znatno manju cijenu projekta, prije nego što se primijeni na znatno većem tržištu“, dodaje Svrkota.
Na pitanje da li smatra da je sve veća popularnost kriptovaluta, tržišta koje ne kontrolišu, uslovila planove Evropske unije da uvede digitalni euro odgovara da ovo svakako jeste posljedica rasta blockchain i kripto-industrije, odnosno te tehnologije.
„I nije to samo Evropska centralna banka vezala za euro. Rade se pilot projekti vezani za dolar, za kineski juan i mnoge druge centralne banke najvećih ekonomija svijetu eksperimentišu sa ovom tehnologijom, tako da će to biti jedna od primjena u budućnosti ove tehnologije“, ističe Svrkota.
Prednost od digitalnog eura imala bi, napominje, i crnogorska ekonomija.
„Ako bismo mi uveli naš digitalni euro, u obliku kriptovalute, on bi postao internacionalni, mnogo lakše bi se pravzilazile granice, taj projekat bi se mogao vezati za turizam, za energetski sektor, za tržište nekretnina… Tako da bi mogli da privučemo značajnu količinu kapitala iz čitavog svijeta, zahvaljujući primjeni digitalnog eura. Pogotovo ako bi taj projekat bio napravljen ozbiljno, pošto bi bili prvi, ta vijest bi svakako odjeknula u finansijskom i kripto-svijetu“, zaključuje Svrkota.
Adria TV
