Kombinacija opadajućih poreskih prihoda na koje je negativno uticao kolaps turističke sezone i veća potrošnja povezana sa COVID-19, dodatno je produbila budžetski deficit Crne Gore.
Tako je u prvih jedanaest mjeseci 2020. godine vlada registrovala deficit u gotovini od 8,5 odsto BDP-a, u poređenju sa deficitom revidiranog budžetskog plana od 7,3% BDP-a za cijelu godinu. To je navedeno u najnovijem Izvještaju Evropske komisije ekonomiju i finansije za kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU.
U dokumentu se navodi da je do ekspanzije deficita došlo nakon što su prihodi budžeta opali za 11,3 odsto, dok su rashodi porasli za 5,8 odsto
Evropska komisija podsjeća da je parliament 4. decembra izglasao novu vladu, prvu u tri decenije bez Demokratske partije socijalista (DPS).
-Nova vlada, koju predvodi premijer Zdravko Krivokapić nosilac liste koalicije Za budućnost Crne Gore (ZBCG), fokusiraće se na ekonomski razvoj, reforme i vladavinu zakona – navodi se u dokumentu.
Podsjećaju i na odluku Vlade od 24. decembra da ugasi Montenegro Airlines, jer je, kako navode “kompanija bila veoma zadužena i nije mogla da dobije dalju državnu pomoć bez osporavanja pravila konkurencije”
-Dana 31. decembra, vlada je formalno registrovala je novu kompaniju pod nazivom „2Montenegro“, položivši 4 miliona eura u osnivački kapital. Očekuje se da će nova kompanija postati operativna do kraja 2021. Godine – piše u dokumentu.
Snažni oporavak pandemije COVID-19 i prateća ograničenja putovanja snažno su uticali na crnogorsku ekonomiju zavisnu od turizma, primjećuju autori izvještaja.
U trećem kvartu 2020.godine pad BDP-a ubrzao se na 26,9 odsto, nakon već snažnog pada od 20,3% u drugom kvartalu.
-Šok je u velikoj mjeri bio podstaknut spoljnim sektorom, pri čemu je izvoz roba i usluga opao za 70,5 odsto, u poređenju sa padom od 55,9% u drugom kvartalu – piše u dokumentu.
Istovremeni pad uvoza (27,1 odsto) mogao je samo djelimično da ublaži negativne efekte na spoljnoj strani.
-Domaći razvoj potražnje pružio je određenu kompenzaciju. Pad investicija smanjio se na 7,7 odsto u trećem kvartalu, sa pada od 26,1 odsto zabiljaženih u drugom kvartalu. Ostale komponente BDP-a uspjele su, kako navode, da dožive oporavak u trećem kvartalu.
-Dakle, finalna potrošnja se u trećem kvartalu pretvorila u rast od 1,8 odsto nakon pada za 11,9 odsto u drugom – ističe se u dokumentu.
Državna potrošnja je ostala na pozitivnom nivou tokom prva tri kvartala 2020. godine zbog mjera ekonomske podrške usmjerenih na ublažavanje negativnog uticaja pandemije.
-Ipak, zalihe su u trećem kvartalu najviše doprinijele rastu BDP-a, pošto je potražnja za proizvedenim proizvodima i dalje bila slaba, a zalihe su se gomilale – navodi se u dokumentu.
Pad broja zaposlenih za 15 odsto
Kolaps ljetne turističke sezone rezultirao je, kako navode u EK, naglim pogoršanjem stanja na tržištu rada u Crnoj Gori.
– Štaviše, otpuštanja se dešavaju uprkos vladinim mjerama za ublažavanje negativnog uticaja pandemije na ekonomiju. Stopa nezaposlenosti (stanovništvo staro 15- 64 godine) popela se za 3,9 posto, na 19,6 odsto u trećem kvartalu, što je najviši nivo od 2013. godine – piše u dokumentu, dodajući da je broj zaposlenih opao za 15 odsto.
Prihodi
Prihodi u gotovo svim kategorijama, osim prihoda od poreza na dobit, bili su niži u poređenju sa istim periodom 2019, navodi se u dokumentu.
-Povećanje potrošnje vođeno je većim izdacima u zdravstvenom sektoru, kao i potrošnjom na subvencije zarada. Suprotno tome, kapitalni izdaci opali su za 30,6%, ali su za 9,8% iznad plana – navode u EK.
Stanje javnog duga poraslo je na 78,1% BDP-a u trećem kvartalu 2020, u odnosu na 62,3% BDP-a godinu dana ranije.
-Vlada je 9. decembra izdala sedmogodišnje euroobveznice u iznosu od 750 miliona EUR (ili 16% BDP-a) sa kamatnom stopom od 2,875%. Emisija obveznica ima za cilj da pomogne vladi da pokrije većinu svojih finansijskih potreba za 2021. godinu (procjenjuje se na 520 miliona EUR) i da obezbjedi sredstva za investicije – zaključeno je u dokumentu.
Izvor: Pobjeda
