Ovakvo stanje poznato je svima – ne odobravate odluke nadređenih, neko od kolega je napravio neoprostivu grešku, nije urađeno obećano i vi ste toliko ljuti da nemate pojma šta je to kontrola. Sjedate za kompjuter i svoju ljutnju prenesete, iskalite, istresete, kako god, na pisanje e-maila u znak neodobravanja.
Vizuelno se ovakav ljutit e-mail lako može prepoznati – pun je boldiranih reči, velikih slova, nedostaju pozdravi i onaj minimum poslovne ljubaznosti. Budite sigurni da ovakav sadržaj primaoca uznemirava, nekima dosađuje, a neki se zabrinu. Dakle, ništa pozitivno i konstruktivno. Primaocu prvo padne na pamet da je pisac ovakvog e-maila nepristojan, grub, nekontrolisan, da ne poštuje rad onoga kome se obraća, da je možda i neprofesionalan. Na kraju, pošiljalac možda ima puno pravo što se ljuti, ali ovakvim ispoljavanjem ljutnje ništa ne dobija – pravi razlozi ljutnje sakriveni su u rečima koje ne prenose informaciju, već emociju.
Elektronski mediji su omogućili da emocije ljutnje i nezadovoljstva ispoljavamo na neracionalan način, odmah i sad, u momentima kad smo na emotivnom vrhuncu, ne ostavljaju vreme da se razmisli, sabere dva i dva kako bi se rešio problem koji postoji. Ovakva pošta lako uništava reputaciju i kvari međuljudske odnose. Kad kucate ljutit e-mail, tu su samo vaš monitor, ljutnja i vi. Da tu istu emociju ispoljavate oči u oči sa primaocem, budite sigurni da bi to drugačije izgledalo – teže biste izgovorili reči koje povređuju, pokušali biste da se stavite na njegovo mesto i razumete, a možda biste se i povukli.
Bilo kako bilo, e-mail je danas neraskidiv deo našeg dana, pa i oni ljutite sadržine. Sledećeg puta kada se ljuti namerite na slanje poruke, uradite sledeće:
Dajte sve od sebe da se vidite sa osobom kojoj biste elektronski poslali svu svoju ljutnju. Razgovor licem u lice je najkonstruktivniji pristup problemu.
Sačekajte. Brojte. Ovakve emocije ne žive dugo. Dozvolite da vreme ublaži ljutnju i vaš e-mail će biti smisleniji.
Dajte drugome da pročita to što ste napisali. Pre slanja, naravno. Od druge „hladne glave“ ćete dobiti informaciju koliko ste preterali, pa korigujte napisano.
Ostanite profesionalni bez obzira što vas je ljutnja savladala. Počnite sa „poštovani…“, koristite interpunkciju, vodite računa o pravopisu i gramatici, završite sa „s poštovanjem…“ i sl. Za neke je ovo možda ostatak stare škole komunikacije, ali je učtiv pristup obraćanja.
Izbegavajte simbole, velika slova, boldirane delove, bilo šta što će čitaoca vašeg e-maila informisati o vašem emotivnom stanju, a ne o problemu koji postoji i koji traži rešenje.
Uvek se pitajte:“Zašto šaljem ovaj mail?“ Da li ste svesni šta će kao takav imati za posledicu? Morate biti. Krajnji cilj može da bude opis trenutne situacije, zahtev da se rezimira, traži objašnjenje i to vam mora biti sasvim jasno. E-mail kao ventil za vaše ljutito stanje doneće vam mnogo više problema nego što ih imate. Zato, pre nego što zagrejane glave i prstiju sednete za kompjuter, nađite način da svoju ljutnju iskalite na drugi način. Možda džak za udaranje?
