Srbija je, sa nešto više od 13 tona zlata, što čini 4,4 odsto deviznih rezervi zemlje, na 59. mestu u svetu i vodeća zemlja u regionu po količinama tog plemenitog metala koji se čuva u trezorima „iza sedam brava“. Međutim, veoma mali broj ljudi zna da je gotovo kompletna količina tog metala proizvedena u Rudarsko-topioničarkom basenu Bor, koji jedini u Srbiji ima fabriku za dobijanje zlata. Sve u svemu, do sada je u gradu bakra dobijeno više od 160 tona zlata – dovoljno da se zemljina kugla nekoliko puta, oko ekvatora, omota zlatnom žicom.
Rezultati kanadske kompanije Avala risorsis, koja je u okolini Žagubice pronašla značajne rezerve zlata, ne predstavlja iznenađenje jedino za geologe.
Jer, u Timočkom magmatskom kompleksu (TMK), koji istražuju i najmoćnije svetske rudarske korporacije, poput američkog Friporta i multinacionalnog Rio Tinta, kriju se rezerve ovog plemenitog metala od gotovo – 1.000 tona!
Mineralizaciju zlata u okolini Žagubice stručnjaci upoređuju sa rudnicima ovog plemenitog metala u američkoj državi Nevada, iz doba zlatne groznice u toj zemlji.
Po rečima profesora dr Milorada Grujića, člana SANU i Balkanske akademije nauka, koji se smatra jednim od najboljih poznavalaca rudarske problematike u Srbiji, rezultati kanadske kompanije Avala risorsis, koja je u okolini Žagubice pronašla značajne rezerve zlata, uopšte ne treba da čude.
“Ovo je područje bogato rudnicima plemenitih metala”, kaže dr Grujić, uz napomenu da se ležišta zlata sa dva grama tog plemenitog metala po toni smatraju izuzetno bogatim. On dodaje i da je cena zlata već dostigla cenu od 56.000 dolara po kilogramu, pa proizilazi da bruto vrednost ležišta ovog plemenitog metala na području TMK, koji obuhvata veliki deo istočne Srbije, premašuje 50 milijardi američkih novčanica.
Po rečima dr Grujića, najbogatije nalazište zlata, iz sastava borske kompanije, bez sumnje je majdanpečko ležište Čoka Marin, koje se nalazi nedaleko od sela Jasikovo.
“Reč je o ležištu od oko 240.000 tona rude, u kome ima ima oko 4,4 odsto bakra, čak 14 grama po toni zlata i gotovo 100 grama po toni srebra. Međutim, u okolini tog rudnika ima još nalazišta zlata, tako da se očekuje da bi se odavde, u narednom periodu, nakon proširenja rudnika, moglo dobiti gotovo 120 tona tog plemenitog metala“, iznosi dr Grujić.
On otkriva i da u RTB Bor razmatraju mogućnost da ponovo aktiviraju rudnik zlata Blagojev kamen, između Majdanpeka i Kučeva, u kome srednji sadržaj tog plemenitog metala iznosi oko dva grama po toni. “Po dosadašnjim saznanjima, u Blagojevom kamenu krije se oko 35 tona zlata“, navodi dr Grujić.
izvor: b92.rs
