Finansijska kriza nastavlja da zabrinjava evropske lidere koji su, istovremeno, veoma podijeljeni po pitanju na koji način Evropska centralna banka treba, i da li, da igra ulogu vatrogasca.Posebno su, u tom smislu, suprotstavljeni Pariz i Berlin.
Posljednjih dana, interesne stope za suverene dugove ne prestaju da rastu. To se naročito odnosi na Španiju, Italiju i Francusku, što ih, istovremeno, sve više udaljava od uslova pod kojima se zadužuju Njemci, s kojima imaju isto sredstvo plaćanja. Ne prođe dan, a da se u finansijskom riječniku ne upotrebi riječ – rekord.
Znak pogoršanja su i najave da evropske banke imaju sve više teškoća da nabavljaju efektivu na uobičajen način, u koji spada i uzajamna pozajmica. Zato je već pušteno u etar da se spremaju da traže pomoć od Evropske centralne banke.
Od ECB neke zemlje očekuju da igra mnogo aktivniju ulogu i u popunjavanju Evropskog fonda finansijske stabilnosti, koji nikako da se napuni.
Po pitanju uloge ECB u aktuelnoj krizi, Pariz i Berlin su se, međutim, ušančili u potpuno suprotnim vizijama, dok kriza hvata zamah i ne čeka na dogovor. Zvanični Pariz smatra da bi ECB trebalo da igra mnogo aktivniju ulogu u smirivanju tržišta. Ova institucija treba da brine ne samo o stabilnosti evra, već o cjelokupnoj finansijskoj stabilnosti u Evropi. Jedan od načina, prema stavu Pariza, jeste smanjivanje interesnih stopa i refinansiranje banaka, onoliko koliko je potrebno, kako je ECB reagovala prije tri godine. Francuska očekuje da u Frankfurtu mnogo više učestvuju i u otkupljivanju suverenih dugova.
Njemački kancelar Angela Merkel, naprotiv, oštro se protivi jačanju uloge ECB u traženju rješenja za finansijsku krizu. Berlin insistira na ojačanju budžetske discipline zemalja članica i ne želi da se “Eurotower” pretvori u “mašinu za štampanje novca”, iz straha od inflacije i slabljenja evra.
Zemlje evrozone su zadužene u bilionima evra, a ECB je za proteklih godinu i po otkupila svega 187 milijardi evra duga, i to prije svega Grčke, Portugala, Španije i Italije. Oni koji očekuju njenu aktivniju ulogu, podsjećaju da američke federalne rezerve drže i do 70 odsto američkog duga.
izvor: novosti.rs
