Zašto zemlje istočne i jugoistočne Evrope toliko ulažu u zlato – čak i sada kada je cijena tog plemenitog metala prešla granicu od 5.000 dolara po unci? O tome piše njemačka štampa.
Upravni odbor Narodne banke Poljske ne odustaje od svoje prošlonedjeljne odluke da poveća zlatne rezerve te zemlje s trenutnih 550 tona na 700 tona – uz napomenu da će „količina i kupovina zavisiti od uslova na tržištu“, piše Frankfurter algemajne cajtung, prenosi Dojče vele na srpskom.
S kupovinom 95 tona, „Nacionalna banka Poljske ostaje najveći prijavljeni kupac zlata u zvaničnom sektoru“, navodi Svjetski savjet za zlato u svojoj najnovijoj analizi zvanično prijavljenih transakcija zlata, za period do novembra prošle godine.
To je skoro dvostruko više od količine koju je stekao drugi najveći kupac, Kazahstan (49 tona).
U stvari, još sedam tona je dodato u zlatne rezerve Poljske u decembru. Naime, krajem prošle godine, centralna banka u Varšavi izvestila je o kupovini ukupno 102 tone zlata u 2025. godini, podsjećajući ujedno da je u godini pre toga kupljeno 90 tona.
„Zlatni guverner“
Od kada je guverner centralne banke Adam Glapiński pre deset godina stupio na dužnost, poljske rezerve plemenitog metala su se više nego petostruko povećale, piše njemački list. U publikacijama centralne banke, taj 75-godišnji ekonomista pozira ispred polica punih zlatnih poluga i opisuje se kao „Zlatni guverner“.
Vođena principima bezbjednosti, likvidnosti i dugoročne profitabilnosti, Narodna banka Poljske nastaviće da kupuje zlato „kad god pronađemo mogućnosti da ga steknemo po povoljnim uslovima“, kaže Glapiński, i dodaje da ne isključuje i mogućnost pada cijena.
Činjenica da zlato ne generiše kamatu, na šta neki ekonomisti ukazuju, njega ne odvraća. Istorijsko iskustvo ga, kaže, uči da je „zlato sidro bezbjednosti zemlje, stub povjerenja u poljsku valutu i ekonomiju i garancija nacionalne i ekonomske nezavisnosti“.
Poljska ima veće rezerve od ECB
Glapiński se ne rukovodi samo klasičnim motivima ekonomske i finansijske politike. Trenutna geoekonomska previranja takođe se, kaže, uzimaju u obzir:
„U ovim teškim vremenima globalnih turbulencija i potrage za novim finansijskim poretkom, zlato je jedini pouzdani instrument nacionalnih rezervi.“
Devizne rezerve su neophodne, jer poljski guverner smatra da ni dolar ni evro nisu zaista pouzdani. Iako Poljska većinu svoje spoljne trgovine obavlja u evrima, Varšava i dalje ne želi da uvodi tu valutu. To je nedavno još jednom ponovio ministar finansija Andžej Domański.
On je ujedno skrenuo pažnju na to da su poljske zlatne rezerve premašile rezerve Evropske centralne banke (ECB) koja je prošle godine imala 506 tona.
Njemački Frankfurter algemajne cajtung ocjenjuje da je to vjerovatno namenjeno slanju signala nacionalne snage – iako nacionalne centralne banke drže zlatne rezerve unutar evro-sistema. Inače, njemačka Bundesbanka je sa 3.350 tona drugi najveći vlasnik zlatnih rezervi, poslije američkih Federalnih rezervi.
Rangiranje takođe igra ulogu u univerzumu zlatne politike poljskog guvernera Glapińskog.
Sa zalihama od 700 tona, „Poljska bi bila među deset vodećih zemalja s najvećim zlatnim rezervama na svijetu“. Prema podacima ekonomskog portala TradingEconomics, Poljska je trenutno na respektabilnom dvanaestom mjestu, iza Holandije (612) i Turske (641). Međutim, i turska centralna banka nastavlja da kupuje zlato.
Srbija među 20 najvećih kupaca
Poljska nije jedina zemlja u istočnoj Evropi koja ulaže u zlato. Jedan od faktora za takvu odluku je to što su njihove zalihe dugo nakon raspada sovjetske vlasti bile male. Tako je Centralna banka Češke sistematski povećavala svoje zalihe s dvanaest tona u 2023. godini na sadašnjih 72 tone. Cilj je da se do 2028. dostigne 100 tona.
Srbija i Bugarska takođe se pojavljuju u statistici Svjetskog savjeta za zlato među 20 najvećih kupaca prošle godine, piše list iz Frankfurta. Mađarska centralna banka povećala je svoje zlatne rezerve sa tri na 110 tona od 2018. godine. Prema podacima ekonomskog portala TradingEconomics, to je čini drugim najvećim posednikom zlatnih rezervi u centralnoj i istočnoj Evropi poslije Poljske. Slede Rumunija (104 tone), Češka (72), Srbija (51), Bugarska (43) i Slovačka (31).
Izvor: Deutsche Welle/N1
