Crnogorska plovidba AD Kotor završila je 2024. godinu sa minusom od 778,6 hiljada eura, dok je godinu ranije ostvarena neto dobit iznosila preko 165 hiljada eura. Prihod za 2024. godinu iznosio je 8,7 miliona eura i manji je za 410 hiljada u odnosu na 2023., kad je kompanija prihodovala 9,11 miliona eura.
Kratkoročne obaveze kompanije na kraju prošle godine iznosile su 37, 27 miliona eura i porasle su za preko dva miliona u odnosu na godinu ranije kada su iznosile 35,14 miliona. Stalna imovina ove državne kompanije iznosi 32,8 miliona eura. Iz navedenog se zaključuje da dugovi koji opterećuju kompaniju za preko 10 odsto prevazilaze vrijednost stalne imovine kompanije – sa oba svoja broda.
Kompanija se već godinama suočava sa ozbiljnim finansijskim izazovima. Glavni problem su predstavljali dugovi nastali usljed kreditnog zaduženja za izgradnju brodova „Kotor“ i „Dvadeset prvi maj“, koji su finansirani kineskim kreditima preko Exim banke. Početkom godine, država je uplatila i poslednje dvije rate za brodove “Kotor” i „21.maj“ izgrađen 2010. godine u Kini. Ova dva broda plove pod crnogorskom zastavom i angažovani su u međunarodnoj trgovini, te uglavnom prevoze robu poput žitarica, rude, uglja i drugih sirovina.
Međutim, u trenutku kada je zokružena priča oko višemilonskog kredita za brodove koji je opterećivao poslovanje kompanije, koja nije mogla sama da plaća rate, zbog čega je Exim banka prijetila da aktivra garancije, a država preuzela obavezu da taj dug izmiri, javio se novi problem. Kako saznaje portal Bankar, Crnogorska plovidba kasni u otplati duga Prvoj banci od oko 400.000 eura, i po navedenom kašnjenju sada Prva banka može da pokrene prinudnu naplatu a kao zadnju opciju da uvede firmu u stečaj. Ukoliko firma bude blokirana usljed kašnjenja doći će do paralisanja poslovanja a samim tim se dovodi u pitanje smisao poslovanja kompanije. To bi takođe značilo i da slijedi blokada računa Crnorske plovidbe, zbog čega, između ostalog, kompanija neće moći da isplaćuje zarade zaposlenima. Ukoliko bi došlo do stečaja jedna od opcija bi bila i da zaposleni ostanu bez posla. U tom slučaju, najgori scenario sprema sa za dva broda koji su datii najam a to znači da će država ostati bez brodova tek što ih je otplatila.
Slično je bilo i sa Jugooceanijom. Pomorska kompanija u Crnoj Gori sa sjedištem u Kotoru, ugašena je početkom 2000-ih godina. Kompanija je tokom 1990-ih upala u ozbiljne finansijske probleme usljedratnih dejstava na prostoru bivše Jugoslavije, prekida tržišnih veza i sankcija. Brodovi su postepeno prodavani da bi se pokrili dugovi, a mnogi pomorci ostali su bez posla. Pokušaji restrukturiranja nisu dali rezultate, pa je firma otišla u stečaj, a nakon toga i ugašena.
Da li se isti scenario sprema za Crnogorsku plovidbu ostaje da se vidi ali je jedno izvjesno a to je da se, ukoliko želimo da zadržimo brodove koji su sada i formalno u vlasništvu države, rješenje se mora pronaći.
