Bilansna suma crnogorskih banaka premašila je osam milijardi eura, dok je kreditna aktivnost u maju rasla više nego dvostruko brže od depozita. Krediti su za godinu povećani 12,29 odsto, a depoziti 5,69 odsto, zbog čega se njihov međusobni odnos približio izjednačavanju.
Bankarski sektor je, prema ocjeni Centralne banke Crne Gore (CBCG), ostao stabilan, likvidan i solventan. Na kraju maja ukupna aktiva banaka iznosila je 8,01 milijardu eura, što je 9,23 odsto više nego godinu ranije i 1,29 odsto više nego na kraju aprila.
Podaci objavljeni u Biltenu CBCG za jun su preliminarni i mogu biti korigovani nakon dobijanja konačnih podataka.
U strukturi bankarske aktive dominantni su neto krediti, sa učešćem od 70,34 odsto. Hartije od vrijednosti činile su 15,61 odsto, a novčana sredstva i računi depozita kod centralnih banaka 10,55 odsto ukupne aktive.
Na strani pasive najveći dio odnosio se na depozite, koji su činili 74,49 odsto. Kapital je učestvovao sa 13,51 odsto, a pozajmice banaka sa 8,45 odsto.
Krediti dostigli 5,77 milijardi eura
Ukupni krediti banaka na kraju maja iznosili su 5,77 milijardi eura, uz godišnji rast od 12,29 odsto. U odnosu na april kreditna aktivnost povećana je 1,22 odsto.
Banke su najveći dio potraživanja po osnovu kredita imale prema nefinansijskom sektoru i stanovništvu, na koje se zajedno odnosilo 79,38 odsto ukupnih kredita.
Brži rast kredita od depozita doveo je do povećanja koeficijenta krediti–depoziti na 0,97, sa 0,91 iz maja prošle godine. To znači da su banke na svakih 100 eura depozita odobrile oko 97 eura kredita.
I pored ubrzanja kreditiranja, ukupni depoziti i dalje su za oko 198 miliona eura veći od kredita. Koeficijent krediti–depoziti u odnosu na april nije promijenjen.
Kapital banaka premašio milijardu eura
Ukupan kapital banaka iznosio je 1,08 milijardi eura, što predstavlja rast od 14,14 odsto u odnosu na maj prošle godine. Na mjesečnom nivou kapital je povećan 1,33 odsto.
Kapital je rastao brže od ukupne aktive i kreditne aktivnosti, što predstavlja povoljan pokazatelj za stabilnost bankarskog sistema.
Likvidna aktiva banaka na kraju maja iznosila je 1,39 milijardi eura. U odnosu na april povećana je 91,54 miliona eura, odnosno 7,05 odsto, dok je na godišnjem nivou bila veća 0,24 odsto.
CBCG navodi da su koeficijenti likvidnosti bankarskog sistema, posmatrani na dnevnom i dekadnom nivou, tokom maja bili iznad propisanih minimuma.
Građani u bankama drže 2,47 milijardi eura
Ukupni depoziti u bankama dostigli su 5,97 milijardi eura, uz godišnji rast od 5,69 odsto i mjesečni od 1,70 odsto.
Najveći udio u ukupnim depozitima imali su građani, čija su sredstva činila 41,38 odsto ukupnog iznosa. Slijedio je nefinansijski sektor sa udjelom od 28,44 odsto, dok se na nerezidente odnosilo 19,40 odsto.
Depoziti stanovništva iznosili su 2,47 milijardi eura, što je 13,44 odsto ili oko 292 miliona više nego u maju prošle godine. U odnosu na april, međutim, smanjeni su 0,73 odsto.
Najveći dio novca građani i dalje drže na računima po viđenju. Takvi depoziti činili su 82,90 odsto ukupnih sredstava stanovništva, dok je oročeno bilo 17,10 odsto.
To znači da je više od dvije milijarde eura građanske štednje bilo raspoloživo bez ugovorenog roka dospijeća.
Slična struktura prisutna je i kod ukupnih depozita: 84 odsto činili su depoziti po viđenju, a 15,72 odsto oročeni depoziti. Od ukupnog oročenog novca, najveći dio bio je položen na period od jedne do tri godine i od tri mjeseca do godinu.
Novi krediti skuplji nego prošle godine
Prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa na ukupne kredite banaka u maju iznosila je 6,11 odsto. Bila je 0,23 procentna poena niža nego godinu ranije, ali 0,01 procentni poen viša nego u aprilu.
Nominalna kamatna stopa na ukupne kredite iznosila je 5,61 odsto i na godišnjem nivou smanjena je 0,20 procentnih poena.
Kod novih kredita zabilježen je suprotan trend. Prosječna efektivna stopa na novoodobrene kredite iznosila je 5,98 odsto, što je 0,13 procentnih poena više nego u maju prošle godine i 0,23 procentna poena više nego u aprilu.
Efektivna stopa na nove kredite privredi iznosila je 5,17 odsto. Na godišnjem nivou bila je veća 0,21 procentni poen, dok je u odnosu na april smanjena 0,05 procentnih poena.
Novi krediti fizičkim licima bili su skuplji od kredita privredi, uz prosječnu efektivnu stopu od 6,91 odsto. Ipak, ona je bila 0,02 procentna poena niža nego godinu ranije i 0,07 procentnih poena niža nego u aprilu.
Kamatna stopa na depozite svega 0,32 odsto
Prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa na depozite iznosila je 0,32 odsto. U odnosu na maj prošle godine povećana je svega 0,04 procentna poena, a u odnosu na april 0,01 procentni poen.
Najniža stopa bila je na depozite po viđenju – 0,03 odsto. Na oročenja do tri mjeseca banke su prosječno plaćale 1,90 odsto, na depozite od tri mjeseca do godinu 1,72 odsto, a na oročenja od jedne do tri godine 2,08 odsto.
Na depozite oročene od tri do pet godina prosječna efektivna stopa iznosila je 1,28 odsto, a na oročenja duža od pet godina 2,11 odsto.
Razlika između prosječne efektivne kamatne stope na ukupne kredite i stope na depozite iznosila je 5,79 procentnih poena. Kamatni raspon bio je niži nego u maju prošle godine, kada je iznosio 6,06 procentnih poena, dok u odnosu na april nije promijenjen.
Obavezna rezerva 321 milion eura
Banke su na kraju maja kod Centralne banke držale 320,88 miliona eura obavezne rezerve. Iznos je bio 4,94 odsto veći nego godinu ranije, ali 1,38 odsto manji nego u aprilu.
Od ukupne obavezne rezerve, 74,03 odsto bilo je izdvojeno na računu u zemlji, a 25,97 odsto na računu CBCG u inostranstvu.
(Bankar)
