Siva ekonomija u Njemačkoj dostigla je prošle godine najviši nivo u više od decenije, prešavši vrijednost od 500 milijardi eura usred krize, prema novoj studiji.
Finansijski naučnik Fridrih Šnajder sa Univerziteta u Lincu i Instituta za primijenjena ekonomska istraživanja u Tibingenu procjenjuje veličinu sive ekonomije na 510 milijardi eura.
Očekuje se da će ona porasti za 5,5 odsto u 2026. godini na 538 milijardi eura, a autori studije kao glavne razloge navode slab ekonomski rast i rastuću nezaposlenost.
„Ovo smanjuje prihode od registrovanog zapošljavanja i pruža podsticaj za neprijavljene ili ilegalne aktivnosti“, objašnjava se u studiji, dodajući da će slaba ekonomija i veća nezaposlenost samo povećati vrijednost „sive ekonomije“ za 9,5 milijardi eura ove godine, kada se prilagodi rastu cijena.
Ilegalne aktivnosti
Podsticaji za zaobilaženje poreskih ureda uključuju povećanje minimalne zarade na početku godine i povećanje granice prihoda za mini-poslove, sa ukupnim udjelom od 2,4 milijarde eura, pokazala je studija. Suprotan efekat postiže se smanjenim PDV-om u ugostiteljstvu.
Autori studije definišu sivu ekonomiju kao zbir neprijavljenog rada i prihoda od ilegalnih aktivnosti, uključujući određene oblike kockanja i prostitucije.
Prema studiji, siva ekonomija bi trebalo da dostigne 11,6 odsto njemačkog BDP-a 2026. godine, otprilike isto kao i 2025. godine, i da bude samo malo ispod prosjeka 20 vodećih industrijalizovanih zemalja svijeta.
Najveći udio trebalo bi da bude zabilježen u Grčkoj, sa 21,6 odsto, zatim u Italiji sa 21 odsto. U Španiji i Belgiji trebalo bi da bude oko 17 odsto, a najmanji u Švajcarskoj, sa udjelom od 5,3 odsto, izračunali su autori studije.
