Bosna i Hercegovina, zbog aranžmana valutnog odbora, ima izuzetno ograničene instrumente monetarne politike, među kojima je ključna obavezna rezerva.

Ovo je kazala guvernerka Centralne banke Bosne i Hercegovine, Jasmina Selimović poručila na panelu “Geopolitička fragmentacija i carinski pritisci: Inflacioni rizici i izazovi monetarne politike na Zapadnom Balkanu” tokom 12. samita ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava zemalja Zapadnog Balkana,

“U proljećnoj rundi projekcija revidirali smo prognoze inflacije i revidirali ih naviše u srednjem roku u odnosu na jesenju rundu. Kada je riječ o putanji inflacije, očekujemo sličnu dinamiku kao i ranije, ali sa nešto višim vrijednostima. Za period od 2025. do 2027. godine prognoziramo inflaciju od 3,5% u 2025, 2,4% u 2026. i 1,9% u 2027. godini. Međutim, brojni su faktori koji mogu poremetiti ove prognoze – od cijena hrane i energije, preko rasta izdataka za odbranu, do internih problema kao što su demografski pad i rast plata usljed nedostatka radne snage“, kazala je Selimović.

Navela je da je početkom 2025. godine u jednom entitetu zabilježen skok minimalne zarade od čak 60%, što je šok koji nijedan makroekonomski model ne može precizno obraditi.

Takođe, Selimović je upozorila na nespremnost zemlje za uvođen je SEPA mehanizma zbog neusaglašenog zakonodavstva.

„Iskreno ne dijelim optimizam nekih kolega. Inflacija nas tek očekuje, a mogućnosti centralne banke da je suzbije su vrlo ograničene. U Bosni i Hercegovini su naši instrumenti jako ograničeni. Iskreno, nisam sigurna da bi samo povećanje stope obavezne rezerve bilo od pomoći. Potreban je pažljivo usklađen paket instrumenata i mjera da bismo prebrodili izazove pred nama“, rekla je Selimović.

Osim guvernerke Selimović, na panelu su govorili: viceguverner Hrvatske narodne banke Maroje Lang, predsjednik Izvršnog odbora AikGroup Razvan Munteanu, guvernerka Centralne banke Irena Radović, i viceguvernerka Banke Slovenije Tina Žumer.

Radović: Crna Gora mora pokazati fiskalnu disciplinu

Guvernerka Centralne banke Crne Gore (CBCG) Irena Radović kazala je da je Crna Gora, kao euroizovana ekonomija, ne raspolaže monetarnim instrumentima, što dodatno pojačava potrebu za fiskalnom odgovornošću i sprovođenjem strukturnih reformi.

„Ne učestvujemo u kreiranju monetarne politike niti imamo instrumente za ublažavanje eksternih šokova. To nas obavezuje da budemo još odgovorniji“, kazala je Radović.

Istakla je da se, prema projekcijama MMF-a i Svjetske banke, inflacija u zemljama Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope neće približiti ciljanim nivoima prije 2026. i 2027. godine, dok se u eurozoni to očekuje već u drugoj polovini 2025.

Guvernerka je podsjetila da je Crna Gora značajno smanjila javni dug – sa 105% BDP-a u 2020. na oko 60% krajem prošle godine – ali je naglasila da je potrebno stvarati „fiskalne jastuke“ za izazove kao što su klimatske promjene, odbrana i energetska tranzicija.

Kao ključne stubove razvoja istakla je fiskalnu konsolidaciju, strukturne reforme i dublju evropsku integraciju. Navela je da se do jula 2026. očekuje puna integracija sa SEPA i TIPS sistemima, što bi moglo dodatno ojačati finansijsku stabilnost.

„Crna Gora je specifična jer koristi euro više od 25 godina, a nije prošla kroz ERM II mehanizam. Zato moramo pokazati izuzetnu fiskalnu disciplinu i usklađenost sa kriterijumima EU“, naglasila je Radović, dodajući da je za uspjeh neophodna politička volja i društveni konsenzus.

Lang: Iskustvo Hrvatske pokazuje da se euro može dostići – ali uz jaku političku volju i teške reforme

Viceguverner Hrvatske narodne banke Maroje Lang poručio je na Regionalnom samitu u Bečićima da iskustvo Hrvatske u pristupanju Evropskoj uniji i eurozoni može poslužiti kao korisna lekcija za zemlje Zapadnog Balkana, ali i upozorio da je riječ o zahtjevnom procesu koji podrazumijeva ozbiljnu političku posvećenost i snažne reforme.

„Nije riječ o pregovorima, već o potpunom usklađivanju sa zakonodavstvom EU. Hrvatska je u EU ušla u teškom trenutku, usred duboke recesije, i sprovela strogu fiskalnu konsolidaciju koja nije bila korisna za dugoročni rast, ali je bila neophodna“, istakao je Lang.

Podsjetio je da prilikom ulaska u evropski mehanizam deviznih kurseva (ERM2), nisu postojala jasna pravila za zemlje koje nemaju sopstvenu valutu, poput Hrvatske, te da je i tada ulazak bio politička odluka.

„Dakle, ukratko – euro je s nama, uz malo inflacije i puno stresa za centralnu banku jer je urađeno mnogo posla. Čuli smo nešto o reformi platnog sistema – što je zaista važno, ali to je samo jedna od mnogih mjera“, rekao je Lang.

On je naglasio da je inflacija pred sam ulazak u eurozonu 2022. godine predstavljala dodatni izazov, ali da dugoročna inflacija u zemljama u konvergenciji ne mora biti problem ukoliko dolazi uz rast produktivnosti.

„Inflacija nam je porasla neposredno prije ulaska u eurozonu 2022. godine, što je dodatno zakomplikovalo ispunjavanje kriterijuma. Međutim, dugoročna inflacija u zemljama u procesu konvergencije, poput Hrvatske, Crne Gore, Srbije, BiH ili Sjeverne Makedonije, jeste nešto viša od one u jezgru EU, i to se zna, ali nije problem ako dolazi uz rast produktivnosti“, zaključio je Lang.

Viceguvernerka Banke Slovenije: Neizvjesnost i fragmentacija trgovine usporavaju ekonomski rast

Viceguvernerka Banke Slovenije Tina Žumer poručila je na Regionalnom samitu guvernera centralnih banaka i ministara finansija da je globalna ekonomska neizvjesnost najveći izazov sa kojim se suočavaju male otvorene ekonomije Zapadnog Balkana, uključujući i Sloveniju.

„Suočavamo se sa ekstremnom neizvjesnošću – ne možemo sa sigurnošću govoriti o osnovnim scenarijima, već analiziramo rizike i izrađujemo alternativne projekcije,“ poručila je Žumer.

Prema njenim riječima, kraj dvodecenijske ere globalizacije, obilježene nižim cijenama i stabilnim tržištima, donosi novu realnost u kojoj su ekonomije regiona dodatno pogođene zavisnošću od energije i integrisanošću u globalne lance snabdijevanja.

Kao primjer, navela je da je proizvodnja u Sloveniji gotovo stagnirala u posljednje dvije godine, dok je BDP u prvom kvartalu ove godine pao za 0,8 odsto. Zbog toga je prognoza rasta za 2025. revidirana naniže – sa 2,2% na samo 1,3%.

“Procjenjujemo da je kumulativni efekat na rast BDP-a u trogodišnjem horizontu -1,2%, pod pretpostavkom trenutnih carinskih tarifa od 10%. Ako bi se te tarife povećale na 20%, efekti bi se više nego udvostručili”, kazala je Žumer.

„Najveći negativni uticaj dolazi od fragmentacije globalne trgovine i porasta neizvjesnosti,“ rekla je Žumer, dodajući da bi povećanje trgovinskih barijera moglo dodatno usporiti rast BDP-a i uticati na inflaciju.

Ona je upozorila da bi ponovni poremećaji na strani ponude – poput onih tokom pandemije – mogli izazvati trajniji inflatorni pritisak, dok su visoke cijene hrane i energije već postale ključni faktor volatilnosti.

“Što se tiče inflacije, do sada uglavnom vidimo efekte volatilnosti. Ako se sjećate, nakon pandemije imali smo šok na tržištima roba, a zatim i na tržištima usluga. To je snažno uticalo na cijene – prvo roba, a zatim i usluga, što su svi u regionu osjetili. Takođe se odrazilo na cijene energije i hrane”, rekla je Žumer.

Ipak, ističe da u novim globalnim okolnostima postoje i šanse za zemlje regiona – ukoliko ulože u konkurentnost i sprovedu strukturne reforme. „Ako investiramo u povećanje produktivnosti rada, to može imati umirujući efekat na inflaciju i donijeti dugoročnu stabilnost,“ zaključila je Žumer.

Munteanu: Crna Gora ključna za stvaranje regionalnih bankarskih šampiona

Regionalna stabilnost i ekonomski razvoj moguće su samo uz jačanje domaćih finansijskih institucija i njihovu posvećenost regionu, poručio je Razvan Munteanu, predsjednik Izvršnog odbora AikGrupe, tokom panela.

Munteanu je najavio da bi naredne sedmice mogla biti finalizovana akvizicija većinskog udjela u Hipotekarnoj banci, čime bi Crna Gora postala treće tržište ove rastuće regionalne bankarske grupe, nakon Slovenije i Srbije.

„Za nas je ulazak na crnogorsko tržište strateški korak. Vjerujemo u važnost procesa konvergencije sa Evropskom unijom jer on donosi dugoročne koristi – jača ekonomiju, unapređuje regulatorni okvir i podiže životni standard“, rekao je Munteanu.

On je naglasio da region mora razvijati vlastite finansijske šampione, banke koje će ostati posvećene tržištu čak i u vremenima krize. „Ovaj region ne smije biti tek fusnota u bilansima velikih globalnih igrača. Potrebne su nam banke kojima je ovo glavno tržište, a ne usputna destinacija“, poručio je.

Govoreći o ekonomskoj nestabilnosti i izazovima – od finansijske krize 2008, preko pandemije, energetske krize, do rata u Ukrajini – Munteanu je istakao da samo uravnotežen pristup rasta i opreza može očuvati stabilnost.

„U bankarstvu to znači diverzifikaciju prihoda, frugalnost i rano prepoznavanje rizika. Banke više nijesu samo sakupljači dugova – one postaju partneri i savjetnici klijentima“, kazao je Munteanu.

Dodao je i da su harmonizacija propisa, zajedničke digitalne strukture i koordinisani infrastrukturni projekti ključ za ekonomsko ujedinjenje regiona i otpornost na globalne izazove.

Iz Saveza ekonomista Srbije, koji organizuju Samit poručili su da globalna trgovina postaje sve fragmentiranija usljed geopolitičkih tenzija i strateških rivalstava.

“Zemlje Zapadnog Balkana suočavaju se sa složenim makroekonomskim okruženjem koje oblikuju rastuće carine, poremećeni lanci snabdevanja i inflacioni pritisci iz inostranstva. Za male ekonomije koje u velikoj meri zavise od uvoza, ovi izazovi otežavaju sprovođenje konvencionalne monetarne politike, jer troškovna inflacija izazvana spoljnim šokovima ostavlja malo prostora za korišćenje tradicionalnih instrumenata poput kamatnih stopa”, poručuju organizatori.

Dodali su da uvođenje novih trgovinskih barijera između velikih globalnih blokova ne samo da povećava uvozne cene, već dodatno pojačava nestabilnost na tržištima hrane i energije – upravo onim segmentima na koje su ekonomije Zapadnog Balkana posebno osetljive.

“Monetarne vlasti u regionu danas se suočavaju sa izazovom upravljanja inflacijom koja više nije ciklični fenomen, već strukturna posledica globalnog preusmeravanja”, zaključili su iz Saveza ekonomista Srbije.