Dionice Nove Ljubljanske banke nastavljaju rasti na Ljubljanskoj berzi. U posljednja četiri mjeseca dionice NLB-a skočile su 35 posto, a poslovi su se u petak sklapali već po 99,80 eura.
Gdje su razlozi za toliki entuzijazam kupaca?
„NLB ima ogromnu depozitnu bazu, oko 20 milijardi eura, zajedno sa depozitima rezidenata i kompanija. NLB plaća veoma niske kamate na ove depozite, ali sa druge strane može da ‘parkira’ višak rezervi kod ECB-a preko noći po kamatnoj stopi od četiri odsto koja donosi odlične prinose.To je idealna pozicija za banku. Treba dodati da je u periodu niskih kamata NLB uradila mnogo na optimizaciji poslovanja, digitalizaciji, uslugama i dr. Već pomenuta visoka kamatna marža sada utiče na visoku profitabilnost“, rekao je Vid Pajič, direktor analize Triglav Sklada, na vebinaru Ljubljanske berze.
Đivo Pulitika, fond menadžer InterCapital Asset Managementa (kompanije koja ostvaruje 30 odsto prometa na Ljubljanskoj berzi), dodaje da su prošle godine najviše porasle akcije prve kotacije (NLB, Luka Koper i Sava Re). Tržište je, kaže on, i dalje pozitivno ocijenjeno.
„One nude dobru priliku za svakoga ko investira na dugi rok. Ove akcije, takođe, imaju visok prinos od dividendi. Ako se plašite veće volatilnosti, možete biti sigurni da su dividende stabilne ili da se povećavaju svake godine. Tu bih dodao i akcije Krke. Moj lični izbor su Krka i NLB“, kaže Pulitika.
Međutim, berzanska likvidnost je i dalje niska. Prošle godine prosječan dnevni promet dostigao je 1,34 miliona eura. Ponovo su najtrgovanije akcije Krke sa 128 miliona, koje su činile 40 odsto prometa svih akcija. Godinu dana ranije Krka je imala promet od 190 miliona eura.
„Likvidnost je i dalje jedan od većih problema Ljubljanske berze, što utiče i na procjenu vrijednosti, koja je povoljna jer investitori dobijaju popust za nisku likvidnost. Nizak promet tjera i špekulatore koji teško izlaze iz ulaganja. Ljubljanska berza inače pokušava da koriguje likvidnost, država bi mogla više. Slovenačke akcije su više nego pogodne za penzijsku štednju, država bi mogla da uvede određene podsticaje koji bi pomogli da se poveća likvidnost“, rekao je Vid Pajič, koji je prokomentarisao i planirane poteze centralne banke, piše SEEbiz.
„Ekonomije su u dobrom stanju, potrošači su bar na istom nivou kao i prije korone, tako da centralne banke imaju dovoljan alibi da ne snižavaju kamate. Predsjedavajući Feda Džerom Pauel, takođe, naglašava da želi da vidi inflaciju ispod cilja od dva procenta. Naš centralni scenario je stoga da bi Fed mogao da počne da smanjuje kamatne stope tek u drugoj polovini godine, a ECB kasnije“.
