Banke u Hrvatskoj u prvom polugodištu 2023. godine poslovale su sa dobiti od skoro 704 miliona eura, što je za oko 50 odsto više nego u istom periodu prošle godine, kada su imale 3,6 milijardi kuna dobiti, saopštila je Hrvatska narodna banka.
Najveću dobit u tom periodu ostvarila je Zagrebačka banka od 217,3 miliona eura, zatim Privredna banka Zagreb sa 156 miliona eura i Erste banka sa 119 miliona eura. Sve banke su u tom periodu poslovale pozitivno, osim Imek banke koja je imala gubitak od 147.000 eura.
Aktiva banaka u prvoj polovini godine iznosila je 74 milijarde eura, što je za 2,6 odsto manje nego na kraju 2022. godine, dok je aktiva većine banaka smanjena, piše Seebiz.
Smanjenje nekvalitetnih kredita i plasmana (NPL) za 6,1 odsto i smanjenje kredita i plasmana za 5,4 odsto dovelo je do stagnacije učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima i plasmanima na tri odsto na kraju prve polovine 2023. godine.
Prema HNB, glavni uticaj na smanjenje ukupnih kredita i predzajmova bilo je smanjenje sredstava deponiranih kod centralne banke.
Ključni pokazatelji kapitalizacije bankarskog sistema su na visokom nivou, a stopa ukupnog kapitala bankarskog sistema iznosila je 23,2 odsto. Sve kreditne institucije imale su ukupan kapital veći od propisanog minimuma od osam odsto, ističu u centralnoj banci.
Takođe, likvidnost sistema kreditnih institucija je na veoma visokom nivou, mjereno koeficijentom pokrića likvidnosti (LCR). Na kraju prve polovine 2023. godine sve kreditne institucije su ispunile propisane minimalne uslove likvidnosti, a prosečan LCR iznosio je 233,7 odsto, podaci su centralne banke.
