Iako su ekonomije Zapadnog Balkana prošle bolje nego što se očekivalo u 2022. godini zahvaljujući snažnom početku godine, očekujemo usporavanje rasta u 2023. godini, kazao je u intervjuu za portal Bankar šef kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj u Crnoj Gori <strong>Remon Zakaria.</strong><!–more–>
“Ekonomska aktivnost je usporila u prvih nekoliko mjeseci 2023. godine, jer povećanje plata uglavnom nije pratilo dvocifrenu inflaciju. S obzirom na bliske veze Zapadnog Balkana sa eurozonom kroz trgovinu, investicije i doznake, očekivano usporavanje evropskih tržišta će umanjiti spoljnu potražnju, posebno za Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Sjevernu Makedoniju, gdje industrijska proizvodnja igra ključnu ulogu u ishodima rasta”, kazao je Zakaria.
Za ove zemlje očekuje rast od oko 2% u ovoj godini dok bi, kaže, uspješna turistička sezona mogla da pruži podsticaj za Crnu Goru i Albaniju dok će prihode na Kosovu povećati veće plate u javnom sektoru i doznake.
“Stoga očekujemo da će rast u ove tri zemlje biti nešto veći od prosjeka u regionu, oko 3%. Naša razmišljanja o globalnim i regionalnim ekonomskim izgledima detaljnije su dostupna u našem najnovijem izdanju Regionalne ekonomske perspective,” kazao je Zakaria.
<strong>BANKAR: Koji faktori najviše mogu uticati na eventulano ubrzavanje ili usporavanje ekonomskog rasta Crne Gore?</strong>
<strong>ZAKARIA:</strong> Crna Gora, kao mala i otvorena ekonomija zasnovana na uslugama, pod snažnim je uticajem globalnih, a posebno evropskih ekonomskih perspektiva kroz investicione i trgovinske veze. S obzirom na jednostrano usvajanje eura, crnogorski alati u upravljanju globalnim izazovima, kao što su rastuća inflacija i povišeni troškovi zaduživanja, ograničavajaći su faktor instrumentima fiskalne politike. Nepovoljno globalno makroekonomsko okruženje je stoga najveći negativni rizik za kratkoročni rast.
Pozitivno je to što je sektor turizma, kao značajan pokretač rasta, spreman za još jednu uspješnu ljetnu sezonu. Godišnja inflacija je u aprilu usporila i dosegla jednocifrenu cifru, što bi moglo ublažiti usporavanje potrošnje domaćinstava. Dodatni faktori koju mogu da smanje rizike su rješavanje političkog zastoja nakon održanih izbora, smanjenje političke nestabilnosti, veći stepen konzistentnosti kreiranja ekonomske politike i ubrzanje sprovođenja reformske agende.
<strong>BANKAR: Kako ocjenjujete aktuelnu političku i ekonomsku situaciju u Crnoj Gori?</strong>
<strong>ZAKARIA:</strong> Trenutnu ekonomsku i političku situaciju karakteriše povećana nesigurnost. Inflacija je dostigla vrhunac, ali i dalje ostaje visoka, narušavajući realne zarade. Istovremeno, tekuće globalno monetarno zaoštravanje doprinijelo je većim globalnim i domaćim troškovima zaduživanja. Politička nestabilnost dodaje još jedan sloj neizvjesnosti kako za domaći privatni sektor, tako i za strane investitore, što rezultira smanjenim javnim i privatnim investicijama.
Ipak, uvjereni smo da će crnogorska ekonomija nastaviti da raste, podržana makroekonomskom stabilnošću, stabilnim i dobro kapitalizovanim bankarskim sektorom, sve raznovrsnijom turističkom ponudom i otpornim privatnim sektorom. Crna Gora takođe ima mogućnosti da izvuče korist od tekućeg „re-shoring (ponovog povratka)“ globalnih lanaca snabdijevanja zbog svoje blizine tržištima EU.
Kao što je ranije pomenuto, i ublažavanje političke nestabilnosti i sprovođenje dosljedne ekonomske politike pomogli bi u rješavanju neposrednih izazova i podizanju srednjoročnih izgleda za rast.
<strong>Sunce i vjetar neiskorišteni potencijali</strong>
Šef kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj u Crnoj Gori kaže da u našoj zemlji postoji značajan potencijal za povećanje proizvodnje obnovljive energije, posebno ako postoji pravo regulatorno okruženje za podsticanje privatnih investicija.
„Ovo bi podržalo ekonomsku aktivnost i pomoglo Crnoj Gori na njenom putu prema dekarbonizaciji i ekološkoj održivosti. Pored toga, sa pojačanim fokusom na poboljšanje saobraćajnih veza, Crna Gora bi mogla da diversifikuje ekonomiju dalje od tzv. „sunce, pijesak i more“ sezonskog turizma, omogućavajući više ekonomskih aktivnosti tokom cijele godine u ovom sektoru, koji već predstavlja važan izvor BDP-a“, kazao je Zakaria.
Mišljenja je da sektor informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT), koji trenutno predstavlja 4-5% BDP-a, ima veliki potencijal da doprinese daljem ekonomskom razvoju i diversifikaciji privrede.
Zakaria kaže da obnovljivi izvori energije čine oko 60% crnogorskog miksa električne energije, uglavnom iz hidro izvora i, u manjoj mjeri, vjetra kao izvora energije.
„Uprkos tome, crnogorski emisioni faktor (emisije gasova staklene bašte po kWh proizvedene električne energije) ostaje visok – skoro dvostruko veći od prosjeka EU – zbog oslanjanja na ugalj za 40% proizvodnje. Crna Gora ima značajan neiskorišteni potencijal sunca i vjetra koji može dodatno povećati udio obnovljivih izvora energije i pomoći dekarbonizaciji snabdijevanja energijom uz istovremeno smanjenje uvoza energije u ljetnoj sezoni, kada zemlja ima najniži stepen proizvodnje iz hidro izvora“, kazao je Zakaria.
On je kazao da bi novi obnovljivi kapaciteti omogućili povećanje izvoza u susjedne zemlje, uključujući Evropu preko podmorskog kabla do Italije, čime bi se doprinijelo BDP-u diversifikacijom privrede.
„Banka se godinama aktivno bavi investicijama u zelenu energiju – učestvovali smo u finansiranju prvog komercijalnog vjetroparka (Krnovo, 72 MW) i upravo smo potpisali ugovor o kreditu od 82 miliona EUR sa EPCG za podršku u izgradnji njihovog prvog vjetroparka (55 MW) i prve investicije za dodatnu proizvodnju energije u posljdnjih 40 godina. EBRD je takođe aktivno angažovana u podršci reformama politike koje pomažu u otključavanju velikog raspoloživog potencijala, primjenjujući najbolje tržišne prakse iz našeg ogromnog iskustva u više zemalja u kojima poslujemo.
<img class=”aligncenter size-full wp-image-294409” src=”https://dev.bankar.me/wp-content/uploads/2023/07/Krnovo.jpg” alt=”” width=”1200” height=”800” />
<strong>EBRD u crnogursku privredu uložio više od 812 miliona eura</strong>
Od 2006. godine EBRD je u 84 projekta uložila više od 812 miliona eura. Zakaria kaže da su mobilisali značajna grant sredstva za podršku pripremi projekata i podsticajima za investicije od više donatora.
“Samo u posljednje tri godine, EBRD je mobilisala 11,4 miliona eura bespovratnih sredstava za tehničku pomoć i 0,8 miliona eura u formi ko-finansiranja. EBRD radi na još velikom broju važnih projekata za ekonomski razvoja Crne Gore. Podržavamo kreditne linije za mala i srednja preduzeća i žene u biznisu sa partnerskim finansijskim institucijama”, rekao je Šef kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj u Crnoj Gori.
Najveći izazov koji predstoji crnogorskoj ekonomiji je povećanje njene otpornosti na različite šokove, smatra Zakaria. Kaže da u većini svjetskih ekonomija plate u javnom sektoru su obično veće od plata u privatnom sektoru zbog različitog spektra potrebnih vještina. Objašnjava da javna uprava, generalno, zapošljava više ljudi sa višim obrazovanjem (npr. profesori, ljekari) nego privatni sektor, što rezultira višim prosječnim platama.
” Ipak, ako uporedimo plate za isti posao u privatnom i javnom sektoru, plate u privatnom sektoru su obično veće”, ističe Zakaria.
Šef kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj u Crnoj Gori napominje i da je u Crnoj Gori inflacija dostigla vrhunac od 17%, te da je javni sektor brže reagovao u usklađivanju plata u poređenju sa privatnim sektorom. Za Crnu Goru je ključno da osigura da privatni sektor zadrži svoju konkurentnost, uprkos trenutnom inflacionom okruženju, i da ima pristup kvalifikovanim stručnjacima kako bi zadržao važan doprinos BDP-u zemlje”, rekao je Zakaria.
Važan aspekt koji treba uzeti u obzir na Zapadnom Balkanu, smatra on, je visok nivo neformalne ekonomije, koji komplikuje ovu sliku, jer dio plata u privatnom sektoru nije obuhvaćen statistikom, čime se povećava razlika između plata u javnom i privatnom sektoru.
