Izgledi za privredni rast ove godine povećani su na 0,8 odsto u EU i 0,9 odsto u eurozoni, saopštila je Evropska komisija u svojoj zimskoj ekonomskoj prognozi za 2023, u kojoj su ažurirana predviđanja predstavljena u novembru 2022. u okviru jesenje ekonomske prognoze.
Kada je riječ o inflaciji, sada se predviđa da će se ukupna inflacija u EU smanjiti sa 9,2 odsto u 2022. na 6,4 odsto u 2023. i na 2,8 odsto u 2024. godini, a u eurozoni sa 8,4 odsto u 2022. na 5,6 odsto u 2023. i na 2,5 odsto u 2024. godini.
„Gotovo godinu nakon što je Rusija pokrenula ratnu agresiju na Ukrajinu, ekonomija EU ušla je u 2023. s čvršće pozicije nego što se predviđalo u jesen. U zimskoj privremenoj prognozi EK izgledi za rast ove godine povećani su na 0,8 odsto u EU i 0,9 odsto u eurozoni. Sada se očekuje da će oba područja „za dlaku“ izbjeći tehničku recesiju koja je predviđena za kraj godine“, navodi Evropska komisija.
U prognozi su neznatno smanjena i predviđanja inflacije za 2023. i 2024. godinu.
Stope rasta
Nakon snažne ekspanzije u prvoj polovini 2022. rast je u trećem tromjesečju usporio, ali nešto slabije od očekivanja. Uprkos izuzetno nepovoljnim šokovima ekonomija Unije je izbjegla kontrakciju predviđenu u jesenjoj prognozi za četvrto tromjesečje. Godišnja stopa rasta za 2022. u Uniji i eurozoni sada se procjenjuje na 3,5 odsto.
Povoljna kretanja od jesenje prognoze poboljšala su izglede za rast za ovu godinu, ocjenjuje EK.
„Zbog kontinuirane diversifikacije izvora snabdijevanjai naglog pada potrošnje, nivo skladištenja gasa je veći od sezonskog prosjeka u proteklim godinama, a veleprodajne cijene gasa pale su znatno ispod nivoa prije rata. Osim toga, tržište rada Unije i dalje bilježi jako dobre rezultate, a stopa nezaposlenosti ostala je do kraja 2022. na dosad najnižem nivou od 6,1 odsto. Povjerenje se povećava, a istraživanja iz januara upućuju na to da će se u prvom tromjesečju 2023. izbjeći i smanjenje ekonomskih aktivnosti“, navodi se u saopštenju.
Međutim, kako se ocjenjuje – uticaj nepovoljnih okolnosti je i dalje jak.
„Potrošači i preduzeća i dalje se suočavaju sa visokim troškovima energije, a bazna inflacija (ukupna inflacija isključujući energiju i neprerađenu hranu) nastavila je da raste u januaru, dodatno narušavajući kupovnu moć domaćinstava. Budući da su inflatorni pritisci i dalje prisutni, očekuje se nastavak zaoštravanja monetarne politike, što će negativno uticati na poslovnu aktivnost i otežati investicije“, ističe EK.
Predviđeni rast u zimskoj privremenoj prognozi za 2023. godinu od 0,8 odsto u EU i 0,9 odsto u eurozoni veći je za 0,5 i 0,6 procentnih poena, respektivno, nego u jesenjoj prognozi. Stopa rasta za 2024. nije se promijenila i iznosi 1,6 odsto za EU i 1,5 odsto za eurozonu. Do kraja perioda obuhvaćenog prognozom, obim proizvodnje bi trebalo da bude skoro jedan odsto veći od predviđenog u jesenjoj prognozi.
Nakon vrhunca u 2022. godini, inflacija će se smanjiti
Ukupna inflacija se smanjuje već tri mjeseca zaredom, što ukazuje da je njen vrhunac iza nas, kako je i predviđala jesenja prognoza. Nakon što je u oktobru dostigla rekordnih 10,6 odsto, inflacija je smanjena, a brza procjena za januar smanjena je na 8,5 odsto u eurozoni. Ovaj pad je, kako ocjenjuje EK, uglavnom posljedica smanjenja energetske inflacije, a bazna inflacija još nije dostigla svoj najviši nivo.
„Prognoza inflacije je neznatno smanjena u odnosu na pad, uglavnom zbog kretanja na energetskom tržištu. Predviđa se da će se ukupna inflacija u EU smanjiti sa 9,2 odsto u 2022. na 6,4 odsto u 2023. i na 2,8 odsto u 2024. godini, a u eurozoni sa 8,4 odsto u 2022. na 5,6 odsto u 2023. i na 2,5 odsto u 2024. godini“, ističe EK.
Izbalansiraniji rizici
Iako je prognoza i dalje veoma neizvjesna, rizici za rast su uglavnom izbalansirani.
„Domaća tražnja mogla bi biti veća od prognoze ako se nedavna smanjenja veleprodajnih cijena gasa prenesu više na potrošačke cijene i ako se potrošnja pokaže otpornijom. Međutim, u kontekstu stalnih geopolitičkih tenzija, ne može se isključiti mogućnost da se ova situacija promijeni. S obzirom na ponovno otvaranje Kine, spoljna tražnja bi takođe mogla da se poveća, što bi zauzvrat moglo da poveća globalnu inflaciju“, ocenjuje EK.
Rizici od inflacije ostaju u velikoj mjeri povezani sa kretanjima na energetskim tržištima, slično nekim utvrđenim rizicima za rast. Rizici od rasta inflacije ostaju, posebno u 2024. godini, jer bi se cjenovni rizici mogli pokazati rasprostranjenijim i ukorijenjenijim nego što se očekivalo ako plate nastave da se kreću iznad prosjeka tokom dužeg perioda, zaključuje Evropska komisija.
N1
