Budžet je planiran oprezno i odgovorno, uzimajući u obzir sve izazove na unutrašnjem, ali i na geopolitičkom planu, ključna je poruka Vlade nakon jučerašnje sjednice na kojoj je usvojen Predlog zakona o budžetu Crne Gore za 2023. godinu sa projekcijom od 2,852 milijardi eura.
“On predstavlja realan i održiv okvir koji će omogućiti očuvanje životnog standarda građana, postizanje održivog ekonomskog rasta i obezbjeđivanje urednog, održivog i blagovremenog finansiranja svih obaveza”, istaknuto je iz Vlade, te precizirano da će ukupni rashodi iznositi 2.852.648.045,27 eura i veći su u odnosu na 2022. godinu za 165,62 miliona eura ili 6,2 odsto.
Očekuju da će deficit biti 366 miliona eura odnosno 5,9 odsto bruto domaćeg proizvoda. Uz to, naredne godine na naplatu stiže oko 338 miliona eura duga, pa iz Vlade očekuju da će nedostajuća sredstva iznositi 705 miliona.
“Vlada je utvrdila Predlog odluke o zaduživanju Crne Gore za 2023. godinu, kojom je predviđeno da će se za finansiranje nedostajućih sredstava koristiti depoziti i sredstva iz kreditnih aranžmana zaključenih u ranijem periodu, kao i sredstva iz novog zaduženja. Država se u 2023. godini može zadužiti do iznosa od 600 miliona eura za nedostajuća sredstava i stvaranje fiskalne rezerve, što će zavisiti od fiskalne rezerve koja će biti obezbijeđena u 2022. godini”, precizirano je u odluci Vlade.
Rekordi
U nizu rekorda, budžet za narednu godinu sigurno će biti prepoznat po iznosu od čak 34 odsto ukupnih izdataka ili 785 miliona eura koji su namijenjeni za sve potrebe socijalne zaštite. Samo za određena prava određeno je 45 miliona eura, od čega se većina od 23,01 milion odnosi na dječije dodatke, još 13,61 miliona na prava iz socijalne zaštite, a oko sedam miliona eura za naknade za novorođenu djecu. Najavljena povećanja primanja najstarijoj populaciji biće pokrivena sa 35 miliona eura, pošto bi do kraja naredne godine minimalna penzija trebalo da dostigne 60 odsto minimalne zarade.
Takođe, zaposleni u javnom sektoru, kojih je oko 44.000, imaće novo povećanje zarada zbog “smanjivanja inflatornih pritisaka na životni standard” za šta je dodatno opredijeljeno 67 miliona eura.
“Sektor zdravstva ima značajno učešće na nivou javne potrošnje i čini 402 miliona eura, odosno 14 odsto ukupne javne potrošnje. Izdvajanja su nominalno na istom niovu, ali su raspoloživa sredstva realno uvećana, imajući u vidu da su rebalansom budžeta u septembru Fondu zdravstva opredijeljena dodatna sredstva od 65 miliona eura, dominantno za otplatu akumuliranih dugova, odnosno javnih zdravstvenih ustanova. U okviru navedenog iznosa opredijeljena su dodatna sredstva za izgradnju i rekonstrukciju objekata zdravstva od četiri miliona eura. Zakonom o budžetu stvaraju se pretpostavke obezbijeđivanja dodatnih sredstava za finansiranje izgradnj, rekonstrukcije i opremanja zdravstvenih ustanova od dodatnih 55 miliona eura”, precizirali su iz Vlade.
Kapitalni budžet od 202 miliona
Agrobudžet za sektore poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede iznosiće 63 miliona eura, odnosno šest više nego ove godine, prevashodno zbog uvećanja subvencija. I u okviru Tekuće budžetske rezerve takođe se nalazi oko 6,5 miliona eura: pet miliona za uvođenja novih poljoprivrednih površina u registre, te 1,5 miliona eura dodatnih sredstava za mjere tržišne cjenovne politike.
“Prvi put dostignuto izdvajanje od dva odsto BDP-a za potrebe razvoja odbrane, što predstavlja najbolju potvrdu evroatlantskog opredjeljenja ove Vlade”, naglašeno je tokom diskusije.
Ključna razvojna komponenta svakog budžeta – kapitalni budžet projektovan je na 202,6 miliona eura, ili 35 miliona više nego ove godine, a na listi za realizaciju nalaze se čak 294 projekta.
Bankar.me
