Hrvatski bruto spoljni dug na kraju prošle godine iznosio je 46,7 milijardi eura, na godišnjem nivou je porastao za 751,1 milion eura, ili za 1,6 odsto, a udio bruto spoljnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) povećan je lani na 108,4 odsto sa 105,4 procenta u 2013.
Navodeći te podatke, iz Hrvatske privredne komore su upozorili da je ta zemlja po udjelu bruto spoljnog duga u BDP-u po pravilu znatno zaduženija od zemalja sličnih karakteristika, prenio je danas Tportal.
Hrvatska ostaje visoko zadužena zemlja i time snažno izložena svim rizicima povezanim s finansiranjem i refinansiranjem obaveza, koji su kratkoročno potisnuti obilnom likvidnošću na svjetskim finansijskim tržištima i trenutno lako dostupnim i jeftinim zaduživanjem, napomenuli su analitičari komore u komentaru na temu spoljnog duga.
Pozivajući se na podatke Hrvatske narodne banke, oni su naveli da se lani prije svega zaduživala država, dok su banke nastavile da se razdužuju, a preduzeća su nastojala da skupe domaće izvore zamjene jeftinijim spoljnim finansiranjem.
U ovoj godini očekuju nastavak blagog rasta nivoa bruto spoljnog duga koji će i nadalje uglavnom biti uslovljen zaduživanjem države, s jedne strane, i razduživanjem bankarskog sektora, s druge strane.
Analitičari su naveli da je, prema podacima Bečkog instituta, udio spoljnog duga u BDP-u u Rumuniji iznosio lani 62,6 odsto, u Češkoj 66 odsto, Poljskoj 72,8 odsto, Slovačkoj 88,4 odsto, Bugarskoj 94,7 odsto, a jedino je u Sloveniji zabilježen viši nivo u odnosu na Hrvatsku, od 119,2 odsto.
