Svakog vas dana bombarduju nove informacije, nove ideje, novi prizori, novi razgovori. Ako čitate ovakav tekst i njemu slične, znači da ste spremni na “rast” i da ste doživotni učenik. Za svaku pohvalu, naravno. Dobro došli u klub.
Većina misli da učimo, prihvatamo nove činjenice i ideje sasvim prirodno. Slušate kada neko govori i vi jednostavno upijate to što priča, zar ne? Ali, nije baš tako. Majstori u oblasti učenja i oni pametniji tvrde da ova aktivnost traži malo više truda.
Što vas više informacija bombarduje preko dana, manje je prostora za nove ideje i misli. Plus, svi imamo stavove sa kojima upoređujemo nove primljene sadržaje što nam opet “umanjuje” memoriju. Imamo jedan procesor u glavi i iz njega treba izvući maksimum.
Psiholog, edukator i pisac Kevin Daum je uspio prije svega sebi da pomogne kako bi bolje usvajao nove sadržaje, izvlačio maksimum iz svakog razgovora i “štedio” svoj mentalni procesor. Njegove metode su veoma jednostavne, naizgled banalne, ali veoma djelotvorne. Tako su to radili i rade pametni ljudi.
1. Utišajte svoj unutrašnji glas. Sigurno dobro znate o kakvom se glasu ovdje radi. To je onaj neumorni i vječiti sudija koji svakoj informaciji koja dolazi spolja kači etikete kritike. Umjesto da sluša pažljivo i bavi se samo činjenicama koje treba da prihvatimo, ovaj unutrašnji glas komentariše, komentariše i komentariše. Svima nam je mnogo lakše da njega slušamo nego sagovornika. Znate li koliko propustite informacija i podataka u samo jednom razgovoru ili praćenju nečijeg izlaganja samo zato što taj vaš unutrašnji glas neprestano priča i komentariše? Mnogo. Toga nismo ni svjesni do momenta dok ne uspijemo da ga ugasimo. Iznenadićete se šta sve još možete čuti kada samo slušate i to jedino radite.
2. Svađajte se sa sobom. Ako ne možete da ugasite ovaj gore pomenuti unutrašnji glas, koristite ga kao svoju prednost. Jednostavno. Slušate nekog izlagača i, očekivano, unutrašnji glas radi punom parom – komentariše, iznosi stavove i osuđuje. Zaključujete da se ne slaže sa stavom izlagača. Šta možete da radite? Zaustavite utrašnji glas. Zauzmite stav izlagača. Objasnite svom mozgu zašto je njegov stav ispravan, a vaš ne. U najboljem slučaju od ovakve taktike ćete biti otvoreniji za ideje izlagača ili ćete još više utvrditi svoje mišljenje. Probajte u praksi. Zaista funkcioniše.
3. Odigrajte ulogu znatiželjnog. Neki su prirodno zantiželjni, neki ne. Bez obzira koji ste, možete da izvučete korist od igranja uloge znatiželjnog. Kada slušate nekoga, predavanje, šta god, zapišite tri do pet pitanja vezana za materiju. Izmislite ih. Ako ste na predavanju, posle možete da izguglate odgovore, a ako imate sagovornika, slobodno mu postavite ova pitanja. Ovako ćete više podataka usvojiti. To je sigurno.
4. Potražite zrnce istine. Čak iako slušate “lupetanje” i prazne priče, u svakoj možete naći mrvicu podatka koji je baziran na nekoj činjenici. Iako vam je glupava ideja o kojoj slušate, bar identifikujte malo istine koje svuda ima. Igrajte se detektiva. Veoma pomaže u pažljivom slušanju i korisnom zaključivanju.
5. Fokusirajte se na poruku. Ne na kurira. Koliko vam se samo puta desilo da vam sagovornik ni malo nije simpatičan, nervira vas, dosadan je, od ranije znate njegove tupave stavove, ima smiješnu frizuru ili ružne zube? Njegov izgled ili stav potpuno zasijene ono o čemu priča. Ili, činjenice vam iznosi prijatelj ili neko vama blizak i vi opet nećete “čuti” sve o čemu priča. I jedna i druga situacija se rješavaju tako što odvajate SADRŽAJ od GOVORNIKA. Onog prvog SLUŠATE, NE GLEDATE GA, a poznanika se pravite da NE POZNAJETE kako biste bili objektivni. Ako priča neko dosadan, probajte sa tačkama 2,3 ili 4 i zabavite se upijajući nove informacije.
