Šejn Smit konstitucijom, bradom i tetovažama liči na čoveka koji vreme troši u tučama po sumnjivim barovima. Ipak, on je možda novi medijski magnat, piše BBC.
Da izgled 44-godišnjeg krupnog Kanađanina vara, smatra i jedan od najvećih medijskih magnata u istoriji Rupert Mardok, koji je kupio pet odsto Smitove firme.
Smit stoji iza grupacije čija je osnova jedan od najkontroverznijih medija na svetu – magazin “Vajs” (Porok), koji se bavi neuobičajenim temama, istraživačkim i imerzivnim novinarstvom i rušenjem tabua.
Poslovnu imperiju “Vajsa”, popularnu uglavnom među mladima koji pripadaju internet generaciji, čine štampani magazin, istoimeni sajt, veći broj “sestrinskih sajtova”, Jutjub kanal, marketinška agencija, izdavačka kuća, diskografska kuća…
“Srž posla je sajt, svojevrstan digitalni magazin na kome možete videti video dokumentarce i tekstualne izveštaje koji obrađuju veliki broj tema, od mode i muzike, preko putovanja i tehnologije, do, sve više, aktuelnih vesti”, piše BBC.
“Vajs” se specijalizovao za takozvano “imerzivno novinarstvo” u kome novinari ne staju samo na izveštavanju o nekim događajima, već se trude da se u njima i učestvuju.
Dobar primer za to je serijal reportaža sa Krima, gde se izveštač “Vajsa” praktično priključio ruskim snagama “samoodbrane”, a delić je preneo i sajt B92, kada se bavio “četnicima iz Srbije”.
Osim takvih izveštaja iz centra zbivanja, “Vajs” donosi i zanimljive priče o suštinski nevažnim ili “iščašenim” događajima, neki tekstovi su namerno pretenciozni, a neki duboko seksualizovani.
“To je dobitnička formula koja mesečno donosi globalnu publiku od 129 miliona mladih ljudi. To je brojka i demografija koja tera najveće svetske kompanije da se bore za oglasni prostor”, piše BBC.
Priča je počela u Kanadi kao “Glas Montreala”, ali se kasnije sve preselilo u mnogo adekvatniji Njujork.
“Nisam mislio da će nam išta stati na put. Od početka je ovo za mene bila trka za globalnom dominacijom. Posle selidbe u Njujork imali smo finansijskih problema, ali smo znali da će stići odgovor od hipstera sa Menhetna. Dolazili su i govorili da će raditi za nas besplatno”, kaže Smit, kome je kako piše BBC, svaka treća reč psovka.
Sada “Vajs” ima 1.500 zaposlenih širom sveta i još 5.000 saradnika, godišnji profit je 125 miliona dolara, a prihodi su oko 500 miliona. Smit vodi računa o većini stvari, uređuje, ali nije retkost da ga vidite u nekom od izveštaja iz ratnom zahvaćenih područja, kako sa pancirom, puškom i šlemom prati neku vojnu jedinicu – od Libije, preko Darfura, do okršaja narko-kartela u Meksiku.
Uprkos tome što se zaposleni ne slažu uvek da šef ide na opasna mesta on kaže: “Ako ćete praviti odlične automobile, bolje bi bilo da i sami automobil poznajete u poslednji šraf. Nikada ne bih slao novinare tamo gde ne bih sam otišao.”
Smit ima očigledno osećaj i za biznis, a pomoć dobija i od samog Mardoka. Sponzori se utrkuju ko će zalepiti svoj brend, pa se tako na “Vajsovim” sajtovima vide logoi Intela, Minija i BMW-a.
“Vajs će biti kao deset CNN-ova. Čak iako ja ne uspem, šansa postoji. Ako ljudi prevrnu očima kada to čuju, još bolje, to znači da samo ja to pokušavam. Zašto može da bude veći? Zbog interneta”, kaže Smit. b92
