Najgore tek dolazi! Tako uprkos umjerenom optimizmu iz zvaničnih centara vlasti misli tri četvrtine ispitanih građana iz različitih zemalja EU.
Najveći pesimisti su Francuzi (73 odsto). Italijani su takođe turobni, a po crnim slutnjama slijede Francuze, dok im se u pesimizmu pridružuju Britanci.
U prosjeku 75 odsto građana EU misli daće 2014. biti ekonomski lošija nego ova, dok su među njima 20 odsto „ekstremni pesimisti”, ubijeđeni da ih čekaju „mnogo lošija vremena”.
Španci, kojima se po svim zvaničnim upozorenjima ne piše uopšte dobro, paradoksalno su najveći optimisti. Madridski Pais ne može da se načudi da čak 40 odsto Španaca očekuje da će se ekonomska situacija u roku od godinu dana „popraviti”.
Jedno od objašnjenja za „nerealni optimizam” nalazi u činjenici da su Španci već prošli kroz velika odricanja i žrtve. Prosto ne mogu da vjeruju da ih čeka nešto „još gore”.
Sve ostale anketirane nacije , Poljaci, Njemci, Britanci, Italijani i Francuzi, manje su skloni da vjeruju kako će kriza početi da prolazi, bez obzira na to što ih ona nije ni pogodila onom žestinom kojom je ugrozila Španiju.
Opada i poštovanje prema Evropskoj uniji, iako 52 odsto ispitanih još uvijek smatra da je članstvo u EU prednost. Uz Njemačku i Britaniju, gdje više od polovine građana vide EU kao prepreku za njihov prosperitet, Italijani su razočarani u Brisel jer im nameće rigorozne mjere štednje koje, kako su ubijeđeni, vode u ćorsokak.
Svaki četvrti Španac sastavlja kraj s krajem uzimajući sa štedne knjižice djelove ušteđevine, a kada ona nestane pozajmljuju novac od rodbine i prijatelja. Polovina ispitanih Španaca izgubila je posao ili ima nekog u najužoj porodici ko je dobio otkaz od 2008. Samo 12 odsto Njemaca imalo je slično iskustvo u porodici ili lično. Polovina ispitanih Španaca bez posla kaže da su prestali i da ga traže, dok je na evropskom nivou procenat onih koji su odustali od traganja dvostruko manji, piše Politika.
