Javni dug Crne Gore dupliran od 2007.godine, dostigao 52 odsto BDP-a

Dr­žav­ni dug Cr­ne Go­re po­ve­ćao se u po­sled­njih šest go­di­na za sko­ro mi­li­jar­du eura, što je vi­še ne­go du­plo. Za­jed­no sa jav­nim du­gom, du­pli­ran je i nje­gov udio u bru­to do­ma­ćem pro­iz­vo­du.

Dav­ne 2007. go­di­ne, ta­da naj­mla­đa dr­ža­va na svi­je­tu ima­la je ukup­ni jav­ni dug od 737,2 mi­li­o­na eura, či­ji je udio u BDP-u bio 32,4 od­sto. Go­di­nu ka­sni­je, udio u BDP-u je pao na 26,8 od­sto, ali je dug po­ras­tao na 894,7 mi­li­o­na eura, dok je da­nas uku­pan dug dr­ža­ve 1,7 mi­li­jar­di eura, što je 52 od­sto BDP-a.

Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić ka­že da jav­ni dug od­sli­ka­va sta­nje u dr­ža­vi, per­spek­ti­vu i mje­ru uspje­šno­sti cr­no­gor­ske eko­no­mi­je.

– Već na pr­vi po­gled uoča­va­mo da je pro­šlost bi­la da­le­ko bo­lja od ono­ga što nas če­ka na­red­ne go­di­ne, u ko­joj se pred­vi­đa­ju no­va za­du­že­nja i po­rast uče­šća jav­nog du­ga u od­no­su na BDP. Krup­nim ko­ra­ci­ma gra­bi­mo ka to­me da nam jav­ni dug bu­de 60 osto BDP-a, što pred­sta­vlja gor­nju gra­ni­cu za­du­že­nja po Ugo­vo­ru iz Ma­strih­ta – uka­zao je Le­kić.

On je na­veo da sta­ti­stič­ki gle­da­no jav­ni dug ra­ste oko 250 mi­li­o­na go­di­šnje, pa je u zad­njih šest go­di­na po­ras­tao za mi­li­jar­du.

– Sve ovo još go­re zvu­či ka­da zna­mo da je za­du­že­nje pre­vas­hod­no išlo za po­tro­šnju i odr­ža­va­nje dr­žav­nog apa­ra­ta, a za ka­pi­tal­ne pro­jek­te vr­lo ma­lo. Pro­cje­na Vla­de da će jav­ni dug do kra­ja na­red­ne go­di­ne bi­ti 54,5 od­sto BDP-a ba­zi­ra­na je na pla­ni­ra­nom ra­stu BDP od 2,5 od­sto, a rast BDP-a ne da je te­ško ostva­ri­ti, ne­go ne po­sto­je ni re­al­ne osno­ve da bu­de ostva­ren. Sa­da­šnje sta­nje ra­sta eko­no­mi­je kre­će se is­pod je­dan od­sto i u naj­bo­ljem slu­ča­ju bi­će po­zi­tiv­no – ka­zao je Le­kić.
Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, eko­nom­ski rast će bi­ti na ovo­go­di­šnjem ni­vou, a uz isto­vre­me­no pla­ni­ra­no za­du­že­nje od 250 mi­li­o­na, na kra­ju na­red­ne go­di­ne jav­ni dug će bi­ti bli­zu 60 od­sto BDP-a.

– Na­ša stra­te­gi­ja jav­nog du­ga po­sto­ji sa­mo na pa­pi­ru i stal­no pro­bi­ja li­mi­te stres test op­ci­je. Oči­to da smo na­vi­kli na ova­kav sce­na­rio za­du­ži­va­nja i zbog to­ga nas ne ču­de ovi po­da­ci. Pro­blem du­ga je po­stao uoč­ljiv u pro­te­klih šest go­di­na i na tom pla­nu ni­je ura­đen ni­je­dan ozbi­ljan do­ku­ment ko­ji bi uka­zao na tren­do­ve i po­sle­di­ce ova­kvog za­du­že­nja – kon­sta­ta­o­vao je Le­kić.

On je oci­je­nio da no­vi bu­džet ni­je do­ku­ment ko­ji mo­že do­če­ka­ti lje­to.

– Re­ba­lans se vi­dio i pri­je ne­go što je usvo­jen bu­džet za na­red­nu go­di­nu – za­klju­čio je Le­kić.

Cen­tral­na ban­ka je u svom bil­te­nu na­ve­la da je po­ve­ća­nje jav­nog du­ga od 16 od­sto u od­no­su na 2010. go­di­nu ten­den­ci­ja ko­ja uno­si pri­lič­nu do­zu za­bri­nu­to­sti.

– Ga­ran­ci­je Cr­ne Go­re iz­no­se oko 380,8 mi­li­o­na eura, ili 11,6 od­sto BDP-a, od­no­sno 25,7 od­sto dr­žav­nog du­ga. Uklju­či­va­njem ga­ran­ci­ja, dr­žav­ni dug Cr­ne Go­re bi iz­no­sio 57 od­sto BDP-a, što je ve­o­ma bli­zu Ma­strihtskom kri­te­ri­ju­mu za dr­žav­ni dug i ja­sno su­ge­ri­še da se ten­den­ci­ja da­ljeg ra­sta jav­nog du­ga mo­ra za­u­sta­vi­ti – upo­zo­ri­li su iz CBCG.

Struk­tu­ra jav­nog du­ga di­je­li se na unu­tra­šnji i spolj­ni. U unu­tra­šnji dug spa­da­ju du­go­vi lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va, kre­di­ti kod do­ma­ćih ba­na­ka, dr­žav­ni za­pi­si, za­o­sta­le pen­zi­je. Pri­je pet go­di­na, unu­tra­šnji dug je bio 275 mi­li­o­na, dok je sa­da 420 mi­li­o­na, što je 40 mi­li­o­na ma­nje od spolj­nog du­ga iz 2007. go­di­ne.

Spolj­ni dug, u ko­ji spa­da­ju kre­di­ti kod ino­stra­nih ba­na­ka, iz­no­si 1,063 mi­li­jar­de.

Za tri go­di­ne ga­ran­to­va­li za bli­zu 300 mi­li­o­na

Ga­ran­ci­je ko­je je dr­ža­va iz­da­la 2009. go­di­ne iz­no­si­le su oko 106,2 mi­li­o­na eura, dok su na kra­ju pro­šle go­di­ne iz­no­si­le 380,8 mi­li­o­na eura, sko­ro če­ti­ri pu­ta vi­še. Vla­da je naj­ve­će ga­ran­ci­je iz­da­la Kom­bi­na­tu alu­mi­ni­ju­ma za kre­di­te kod Doj­če, OTP i VT ban­ke, od 132 mi­li­o­na eura.

Od ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je dug po­ve­ćan 13 pu­ta

Pri­je 21 go­di­nu, dr­žav­ni dug Cr­ne Go­re je iz­no­sio 315 mi­li­o­na eura i bio je pet pu­ta ma­nji ne­go sa­da. Cr­na Go­ra je bi­la naj­ma­nje bi­la za­du­že­na od svih ze­ma­lja biv­še Ju­go­sla­vi­je. Na­kon nje, sli­je­di­la je Ma­ke­do­ni­ja sa 445 mi­li­o­na eura, dok su naj­za­du­že­ni­je bi­le Sr­bi­ja, sa 2,75 mi­li­jar­di eura, i Hr­vat­ska, sa 2,3 mi­li­jar­de eura.

Na­kon 21 go­di­ne, sve ze­mlje biv­še Ju­go­sla­vi­je su dra­stič­no po­ve­ća­le jav­ni dug. Po nje­mu sa­da pred­nja­če Hr­vat­ska, sa 34,5 mili­jar­di, i Slo­ve­ni­ja, sa 28 mi­li­jar­di eura.

Dok su bi­le za­jed­no, sve ze­mlje du­go­va­le su 6,75 mi­li­jar­di, dok su da­nas ukup­no za­du­že­ne 92 mi­li­jar­de eura, ili 13 pu­ta vi­še, prenosi Dan.