Na kraju avgusta, državni dug je iznosio je 1,7 milijardi eura ili 51,2 odsto BDP-a, dok je poreski dug preduzeća narastao na 216,4 miliona eura, podaci su Ministarstva finanasija.
To je prvi put u istoriji da je crnogorski dug premašio psihološki bitnu granicu od 50 odsto BDP-a.
Državni dug čine 395,4 miliona eura unutrašnjeg i 1.307,8 miliona eura spoljnog duga. Ako se ima u vidu državni depozit od 107,2 miliona eura, onda je neto državni dug iznosi 1.596,0 miliona eura ili 48 odsto BDP-a.
Deficit tekućeg računa raste usljed rasta spoljnotrgovinskog deficita i rasta neto greški i omaški, i u prvoj polovini 2012. godine iznosio je 479 miliona eura ili 14,8 odsto BDP-a, što je za 8,7 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.
Uzroci rasta deficita su, prije svega, smanjen izvoz aluminijuma i povećanje vrijednosti uvoza kroz više cijene energenata (naftni derivati) i veći uvoz električne energije. Račun usluga čini 16,3 odsto ukupnog tekućeg računa i konstantno ostvaruje suficit, koji je za prvih šest mjeseci iznosio 94,3 miliona eura ili 2,8 odsto procijenjenog BDP-avza 2012. Do kraja 2012. godine očekuje se nastavak trenda, koji bi bio korigovan većim prihodima po osnovuvdobre turističke sezone, što bi na kraju godine rezultiralo projektovanim deficitom od oko 20 odsto BDP. A ko ovako visok deficit korigujemo visokim iznosom neto greški i omaški u platnom bilansu, deficit bi iznosio -8% BDP-a.
Neto strane direktne investicije su, za prvih osam mjeseci 2012, iznosile 222 miliona eura. Iako su za 10,5 odsto niže u odnosu na prošlu godinu, u periodu od januara do avgusta, bilježe konstantan mjesečni priliv, dostižući 6,7 odsto procijenjenog BDP-a za 2012. U posmatranom periodu došlo je do povećanja ulaganja u nekretnine za 37,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najveći dio ulaganja je imao karakter vlasničkih ulaganja. Ukupan priliv stranih direktnih investicija u ovom periodu iznosio je 301,1 miliona eura, dok je ostvaren odliv u vrijednosti od 79 miliona eura.
U cilju konsolidacije budžeta i obezbjeđivanja fiskalne stabilnosti u dugom roku, budžetska potrošnja bilježi opadajući trend sa 43,7 odsto BDP-a koliko je iznosila u 2009. godini, na 38,2 odsto BDP-a koliko je procijenjeno da će iznositi na kraju 2012. Niža državna potrošnja ostvaruje se kroz redukciju novog zapošljavanja i „zamrzavanjem“ zarada u javnom sektoru, što negativno utiče na ukupnu tražnju u kratkom roku, a na dugi rok obezbjeđuje značajne pozitivne efekte. Mjerama fiskalne politike, kojima se daje mogućnost plaćanja obaveza prema državi na rate, pomaže se privrednim subjektima da izmiruju svoje obaveze, čime se obezbjeđuje i povećanje državnih prihoda. Istovremeno, sve budžetske obaveze se izvršavaju u roku dospjeća bez izuzetka. Izražena nelikvidnost privrede i problemi u industrijskom sektoru uticali su na rast poreskih potraživanja, koja na kraju septembra iznose 216,4 miliona eura ili 6,7 odsto BDP-a, što predstavlja neto povećanje poreskog potraživanja u iznosu od 33 miliona eura, u odnosu na stanje iz decembra 2011. godine. Odloženo plaćanje poreskih obaveza u 2012. godini iznosi 18,5 miliona eura, od čega je dospjelo na naplatu 11,6 miliona eura. (portalanalitika.me)
