Dozvoljeni nivo zaduživanja države biće niži, odnosno strožiji od Mastrihtskih kriterijuma koji predviđaju da javni dug ne može biti veći od 60 odsto BDP a deficit državne kase od tri odsto. Vladi će nova pravila, odnosno zakon biti upućeni do kraja oktobra, a trebalo bi da budu usvojeni do kraja godine.
Crna Gora će se uskoro pridružiti porodici od 90 zemalja koje su uvele fiskalna pravila, odnosno ograničile zaduživanje države – visinu javnog duga, rashoda, deficita državne kase i proceduru planiranja prihoda.
Fiskalna pravila koja su u formi radne verzije pripremila je radna grupa u kojoj su predstavnici Ministarstva finansija, Centralne banke i Državne revizorske institucije i trebalo bi da budu usvojena do kraja godine, ali iz ovih institucija Pobjedi nijesu saopštili na koliko će biti ograničenja uz obrazloženje da je još rano za saopštavanje procenata.
Zakon
Iz Ministarstva finansija Pobjedi su kazali da je planirano da se nacrt zakona, koji će tretirati ovu oblast, uputi Vladi na razmatranje do kraja oktobra.
Crnogorski javni dug na kraju juna, po podacima Ministarstva finansija, bio je 1,629 milijardi eura ili 47,9 odsto BDP i mnogi analitičati smatraju da se više ne bi trebalo zaduživati.
Glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore dr Nikola Fabris Pobjedi je juče kazao da će procenti biti strožiji od Mastrihtskih kriterijuma koji predviđaju da javni dug ne može biti veći od 60 odsto BDP, a deficit državne kase od tri odsto.
– S obzirom da je u pitanju radna verzija prerano je govoriti o konkretnim pravilima, ali ono što treba istaći je da su u radnoj verziji predviđena stroža pravila nego što podrazumijevaju Mastrihtski kriterijumi. To bi, ukoliko se usvoji, trebalo da obezbijedi dugoročno održivu i „zdravu“ fiskalnu politiku – saopštio je Fabris Pobjedi odgovarajući na pitanje koliki limiti su postavljeni za zaduživanje, deficit…
Fabris je pojasnio da je radna grupa formirala radnu verziju dokumenta u kojoj su sadržana fiskalna pravila.
Usvajanje
Glavni ekonomista Centralne banke smatra da je realno da fiskalna pravila budu usvojena do kraja ove godine.
– To će najviše zavisiti od dinamike rada parlamenta. Smatram da je realan rok do kraja godine – ocijenio je Fabris.
I u Ministarstvu finansija Pobjedi su saopštili da se „kroz izmjenu organskog zakona o budžetu, pripremaju fiskalna pravila“.
– Kroz izmjenu organskog zakona o budžetu, pripremaju se fiskalna pravila kojima će se definisati okvir za srednjoročni budžet za ograničenje rashoda, deficita, duga i proceduru planiranja prihoda. U izradu ovih pravila uključeni su i predstavnici Centralne banke i Državne revizorske institucije – saopštili su iz Ministarstva finansija.
Ni iz ovog Vladinog resora nijesu htjeli da iznose detalje radne verzije fiskalnih pravila.
– Koncept je u završnoj fazi pripreme, a komentare smo dobili od predstavnika međunarodnih organizacija, Evropske komisije, MMF-a, Svjetske banke i OECD-a – navodi se u odgovorima Pobjedi.
Strategija
U Ministarstvu finansija smatraju da kroz ova pravila stvaraju uslove za zdrave javne finansije
– Fiskalnim pravilima i strategijom javnog duga stvaramo okvir i uslove za zdrave i snažne javne finansije. Planirano je da se nacrt pomenutog zakona uputi Vladi na razmatranje takođe do kraja oktobra – rečeno je našem listu iz Ministarstva.
Prof. dr Mojmir Mrak sa Ekonomskog fakulteta u Ljubljani, u intervjuu koji je Pobjeda objavila u srijedu, je upozorio da crnogorski javni dug ne bi trebalo povećavati u narednom periodu.
– Mastrihtske kriterijume nije korisno i svrsishodno gledati kao neku magičnu granicu. Za manje razvijene zemlje ta granica treba da bude niža od Mastrihta, jer je previsoko da javni dug bude 60 odsto BDP – kazao je Mrak Pobjedi.
– Mi u Sloveniji imamo javni dug koji je na nivou crnogorskog, oko 50 odsto BDP. To nije strašno. Niže je od Mastrihta, daleko manje od prosjeka eurozone, ali trenutno nemamo dostupa do međunarodnih finansijskih tržišta. Ta situacija je za manje zemlje dosta neugodna – ocijenio je on.
On je podsjetio da crnogorski javni dug raste otprilike sličnim trendom evropskim zemljama.
– To nije dobro, jer dugom finansiraš deficit u javnim finansijama. U nekim drugim zemljama, ne u Crnoj Gori, dugom se finansirao bankarski sektor. U dijelu rasta javnog duga Crna Gora nije ništa posebno u odnosu na trend, ali je učešće javnog duga u BDP došlo do nivoa koji može postati problematičan. Često se mi varamo Mastrihtskim kriterijumima. Dobro je, međutim, što se u Crnoj Gori sada razmišlja da se nekim fiskalnim pravilom ograniči javni dug – ocijenio je Mrak u intervjuu Pobjedi.
Predvidjeti sankcije za kršenje pravila
Glavni ekonomista Centralne banke dr Nikola Fabris kaže da je veoma bitno da se fiskalna pravila, kada budu donesena, poštuju.
– Faktor od ključnog značaja za uspješnu primjenu fiskalnih pravila je da se usvoji jasna odgovornost i sankcije u slučaju kršenja fiskalnih pravila. Bitno je da fiskalna pravila budu postavljena na način da istovremeno budu i „čvrsta“, ali i da daju određenu dozu fleksibilnosti u kriznim uslovima – kazao je Pobjedi Fabris.
Odgovarajući na pitanje kakva su iskustva u zemljama u kojima su ova pravila uvedena, Fabris je kazao da su različita.
– Iskustva su pomiješana, jer postoji dosta uspješnih i neuspješnih primjera. Neuspješni primjeri su uglavnom vezani za krizne situacije, kada je nerijetko dolazilo do kršenja fiskalnih pravila ili njihovog napuštanja. Iskustva su naročito bila loša u onim zemljama u kojima nije postojala sankcija za primjenu fiskalnih pravila – istakao je Fabris.
Sa pravilima 90 država
Fiskalna pravila uvelo je 90 zemalja.
– Fiskalna pravila danas koristi oko 90 zemalja. Sve zemlje eurozone imaju ova pravila predviđena Mastrihtskim sporazumom, a neke imaju i dodatna nacionalna pravila. I većina ostalih članica EU ima fiskalna pravila poput: Mađarske, Estonije, Litvanije, Letonije, Poljske, Češke, Danske, Švedske, Rumunije, Bugarske… Od zemalja okruženja fiskalna pravila imaju Srbija i Hrvatska – objasnio je Fabris.
On je podsjetio da je početkom devedesetih godina svega nekoliko zemalja u svijetu koristilo ova pravila.
Veća socijalna davanja, a manja diskreciona prava
Budžetom za narednu godinu, oko koga se konsultacije završavaju ove sedmice, biće povećan iznos za socijalna davanja, a smanjeni diskrecioni izdaci.
– Konsultacije o pripremi budžeta za narednu godinu počele su početkom septembra i biće završene tokom ove sedmice. Po okončanju pregovora pristupiće se izradi nacrta zakona za 2013. godinu, koji će biti upućen Vladi na razmatranje i usvajanje do kraja oktobra ove godine – saopšteno je Pobjedi iz Ministarstva finansija.
Iz ovog resora Vlade su saopštili da je preuranjeno da se komentarišu projekcije budžetskih stavki.
– Preuranjeno je da se komentarišu projekcije budžetskih stavki, ali se može istaći da će se budžet za narednu godinu, u odnosu na ovogodišnji, donekle razlikovati po strukturi, prvenstveno zbog uvećanih socijalnih davanja, sa jedne, i smanjenja diskrecionih izdataka, sa druge strane – kazali su Pobjedini sagovornici iz Ministarstva finansija.
Veća kasa za malobrojne
Već sada je izvjesno da će za narednu godinu kasa biti povećana samo za malobrojne potrošačke jedinice.
– Imajući u vidu aktuelna ekonomska dešavanja, izvjesno je da će, za vrlo ograničen broj potrošačkih jedinica, biti odobreno povećanje budžeta. Namjera Ministarstva finansija je da nastavi sa fiskalnom konsolidacijom koja je preduslov stabilnosti, ali i da istovremeno, kroz produktivne kapitalne investicije, podstaknemo ekonomski rast – objasnili su iz ovog ministarstva.
pobjeda.me
