Na valutnim je tržištima kurs evra prošle sedmice ojačao, nakon pet sedmica poniranja, zahvaljujući nadi ulagača da će španske banke dobiti međunarodnu pomoć, ali i zbog toga što Evropska centralna banka nije smanjila ključne kamatne stope.
Cijena evra prema američkoj valuti porasla je prošle sedmice 0,6 odsto, na 1,2515 dolara.
U odnosu na japansku valutu, kurs evra skočio je 2,5 odsto, na 99,45 jena.
I dolar je prošle sedmice ojačao prema jenu, pa je cijena dolara porasla 1,9 odsto, na 79,48 jena.
Jačanje evra najviše se zahvaljuje tehničkoj korekciji, nakon što je njegova cijena pala pet sedmica zaredom, ali i nadi ulagača da će Evropska unija i Međunarodni monetarni fond pomoći Španiji.
To se pokazalo tačnim, jer su u subotu ministri finansija evrozone objavili kako su spremni pomoći posrnulim španskim bankama u iznosu do 100 milijardi evra.
Španija će službeno zatražiti pomoć nakon što dobije analizu nezavisnih konsultantskih kuća o tome koliki je iznos potreban za dokapitalizaciju njezinih banaka, što se očekuje uskoro. Za zajam će garantovati španska vlada, a ta pomoć neće biti uslovljavana strogim mjerama štednje.
Podršku evru pružila je i odluka Evropske centralne banke da ključna kamatna stopa u evrozoni ostaje nepromijenjena na jedan odsto. Pritom je predsjednik ECB-a Mario Draghi poručio evropskim političarima da monetarna politika ne može rješavati probleme koji su u njihovoj nadležnosti.
Većina analitičara slaže se s time da su političari odgovorni za rješavanje dužničke krize, ali upozorava i da gospodarstvo evrozone slabi, što je ipak u domenu centralne banke, koja bi trebala potaknuti rast kreditiranja, a time oživjeti rast privrede.
Iako se očekuje da će pomoć Španiji ponešto ublažiti pritisak na evro, i naredne bi sedmice evrom moglo trgovati oprezno jer će se pažnja tržišta ponovno usmjeriti na politička previranja u Grčkoj uoči parlamentarnih izbora 17. juna. Pobjeda stranaka koje ne podržavaju međunarodne pakete pomoći mogla bi povećati vjerovatnost izlaska Grčke iz evrozone.
capital.ba
