Za poslednje dve godine, dvostruko više građana Srbije kasni u otplati kredita. Iako se predviđa jačanje evra i švajcarskog franka, ekonomisti ne očekuju kolaps finansijskog tržišta.
Pre dve godine, samo četiri odsto građana kasnilo je u otplati kredita. Ove godine, dvostruko više. Iako smo i dalje među revnosnijima u regionu, zabrinjava to što sve više građana ne može da vraća pozajmice.
Nezaposlenost i pad dinara postaju zajednički problem, ne samo klijenata, već i banaka. Građani sa strepnjom iščekuju svaki kraj meseca kada se kredit obračunava po srednjem kursu valute.
Pre godinu dana, srednji kurs evra bio je 97 dinara, danas je skoro 20 dinara viši. Kako je prosečna rata na stambenu pozajmicu 340 evra, to znači da se svakog meseca plaća tridesetak evra više. Ako ne mogu toliko da izdvajaju, klijenti mogu da vrate, na primer, stan ili automobil, ili refinansiraju kredit.
“Već dve godine otplaćujem auto-kredit koji je vezan za evre. Međutim, od nove godine za pet meseci je rata porasla za nekoliko procenata i zbog toga sam se odlučio za refinansiranje u dinarima”, kaže Goran Filipović.
U takvoj situaciji, banke najčešće predlažu refinansiranje, uz poček u otplati.
“Banke imaju razumevanje ako je došlo do objektivnih problema kao što je gubitak posla, gubitak zarade i slični drugi razlozi i ne aktiviraju hipoteku kad prvog meseca neko ima docnju”, ističe Veroljub Dugalić iz Udruženja banaka Srbije.
Uprkos tome, sajtovi na kojima banke objavljuju oglase za prodaju oduzetih hipoteka, svakog meseca sve su puniji. Cene tih nekretnina sve su niže, pa banke na aukcijama same otkupljuju svoje hipoteke, čekajući bolja vremena da ih prodaju.
“Trenutno je na portalu Doboš postavljeno 430 oglasa za prodaju nekretnina. Najveći broj oglasa preko 50 odsto predstavljaju oglasi za prodaju stambenog prostora, zatim poslovnog prostora, zemljište i stambeno poslovni prostor”, kaže Ivan Manevski sa sajta Doboš.
Iako se predviđa jačanje evra i švajcarskog franka, ekonomisti ne očekuju kolaps finansijskog tržišta.
“Kurs je mnogo više depresirao nego što su plate porasle tako da u tom kontekstu razumevanje banke sigurno postoji i od slučaja do slučaja banke će naći način da se kredit refinansira ili odredi grejs period u otplati”, ističe Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Stručnjaci smatraju da, ako plate i penzije budu zamrznute, a inflacija veća od planirane, kurs evra ne bi smeo da pređe 120 dinara.
// izvor.rs
