Zemlje Zapadnog Balkana će se sporije oporaviti od krize u odnosu na druge delove sveta, kažu prognoze iz Beča gde se održava Ministarska konferencija Svetske banke. Potrebne su efikasnije mere u kreiranju radnih mesta i smanjenju siromaštva. Poručeno je da samo ujedinjena Evropa može lako da se odupre novim udarima krize.
Pesimistične prognoze stižu iz Beča, gde se održava Ministarska konferencija Svetske banke. Oporavak zemalja Zapadnog Balkana od krize biće sporiji nego u drugim delovima sveta. Potrebne su efikasnije mere u kreiranju radnih mesta i smanjenju siromaštva.
Stara zgrada bečke berze nije slučajno izabrana za ministarsku konferenciju Svetske banke. Kreatori političkih i ekonomskih prilika u Evropi poručili su da je jedan od izlazaka iz krize povratak poverenja u finansijski sektor, ali i veća disciplina u trošenju.
Potpredsednik Svetske banke za Evropu Filip L'Oeur kaže da je region Zapadnog Balkana među onima koji su najviše pogođeni krizom i do sada je tu oporavak bio slabiji nego u drugim delovima sveta.
“Zbog novog udara krize, oporavak će i dalje biti sporiji, samo 1,3 odsto godišnje. Zato vlade regiona imaju veliki zadatak da kreiraju politike za otvaranje radnih mesta i zaštitu najsiromašnijih. Biće im biti potreban vešt manevar, jer nema prostora za povećanje potrošnje”, kaže L'Oeur.
Ohrabruje to što, kako je rečeno, kriza nije zatvorila vrata Evropske unije. Tu svoje mesto ima i Srbija, ali je svim kandidatima poručeno da evrointegracije iskoriste kao deo plana za oporavak od krize.
Gerhard Šuman Hicler iz Evropske komisije kaže da je izlazak iz krize izazov za celu Evropu.
“Za region Zapadnog Balkana potreban je novi program koji će uvesti veću disciplinu u državne troškove i koji će omogućiti privlačenje kapitala u infrastrukturu i energetiku, razvoj proizvodnje namenjene izvozu, program kojim će se više pažnje posvetiti malim i srednjim preduzećima koji zapošljavaju najviše radnika”, navodi Hicler.
Deo izlaska iz krize jeste i veća javnost u finansijskom poslovanju, koju i u Srbiji, kroz svoje programe, podržava Svetska banka.
“Samo na taj način uvešće se finansijska discilina i na taj način privatni sektor može da profunkcioniše i da banke lakše daju kredite”, kaže Goran Radosavljević, državni sekretar Ministarstva finansija.
Nismo dobili odgovor na pitanje do kada će kriza da traje. Umesto toga poručeno je da samo ujedinjena Evropa može lake da se odupre novim udarima krize. Nijedna država sama ne može da se izbori sa ekonomskom krizom i zbog toga je potrebna bolja saradnja među zemljama.
Onima koji žele da postanu deo Evropske unije savet je da budu što konkuretniji, jer to je uslov za otvaranje novih radnih mesta. To se odnosi i na Srbiju.
izvor.rts.rs
