Dužnička kriza u eurozoni je problem cijele Evrope, a ne samo zemalja članica zone eura, ocijenio je ministar finansija Švedske, Anders Borg.
“Evropski bankarski sistem ne možemo posmatrati samo kroz bankarski sistem eurozone”, rekao je Borg čija je zemlja članica Evropske unije (EU), ali ne i zone eura.
On je kazao da Švedska, za koju se smatra da ima jedan od najjačih sistema javnih finansija u Evropi neće biti van uticaja opšte evropske krize i da je u njihovom interesu da učestvuju u pronalasku rješenja problema.
“Ne može doći do oporavka svjetske ekonomije ukoliko ne dođe do stabilizacije evropskog bankarskog sektora”, objasnio je Borg.
Borga smatraju zaslužnim za jaku švedsku privredu koja se 2009. izvukla iz duboke recesije. On je ukazao na to da Švedska ima veoma jak bilans stanja u javnom sektoru i centralnu banku koja ima snagu da se izbori sa situacijama do kojih može doći.
Iako su švedske banke poznate kao stabilne, izvozno zavisna privreda ih čini veoma podložnim uticaju likvidnosti dolara i eura na inostranim tržištima, objasnio je Borg.
On je insistirao na tome da je za smirivanje turbulencija u Evropi potrebno otpisati veliki dio grčkog duga i značajno ojačati Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) i kreirati pan-evropsku krajnju opciju za ozbiljne slučajeve kada ni privatni sektor ni državne vlasti ne mogu da pomognu u dokapitalizaciji posrnulih banaka.
“U tu svrhu najbolje bi bilo iskoristiti Evropsku investicionu banku (EIB), jer ona već postoji i može da reaguje, i ukoliko želite da navedete evropske poreske obveznike da doprinesu, morate im dati garancije”, rekao je Borg.
