U trenutku kada globalna ekonomija ulazi u period sporijeg rasta, uz rastuće geopolitičke tenzije, fragmentaciju tržišta i redefinisanje industrijskih politika velikih ekonomskih blokova, postavlja se pitanje kakva je pozicija malih i otvorenih ekonomija poput onih na Zapadnom Balkanu. Da li svijet ulazi u novu fazu selektivne regionalizacije, koliko su ekonomije regiona otporne na spoljne šokove i može li jugoistočna Evropa izbjeći rizik ekonomske periferizacije u novoj evropskoj industrijskoj arhitekturi — neka su od ključnih pitanja o kojima je za Bankar govorio predsjednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović. U razgovoru za naš portal Vlahović analizira uticaj geopolitike na finansijska tržišta, investicione tokove, energetsku sigurnost, digitalnu transformaciju i budući razvojni model regiona, upozoravajući da će brzina reformi i institucionalna stabilnost biti presudni faktori ekonomskog pozicioniranja Zapadnog Balkana u narednoj deceniji.
Globalna ekonomija ulazi u period sporijeg rasta, uz istovremene geopolitičke tenzije i fragmentaciju tržišta. Da li svijet ulazi u novu eru ekonomske regionalizacije umjesto globalizacije kakvu smo poznavali posljednjih decenija?
Ne bih rekao da svedočimo kraju globalizacije, ali svakako ulazimo u njenu novu fazu. Globalizacija kakvu smo poznavali poslednjih trideset godina bila je dominantno vođena efikasnošću i troškovima. Danas, međutim, bezbednost, otpornost i geopolitička pouzdanost postaju jednako važni kriterijumi kao i cena proizvodnje. Stoga vidimo trendove poput „nearshoringa“ i „friendshoringa“, gde se lanci snabdevanja pomeraju ka zemljama koje su politički i strateški bliže. Takvi trendovi su razumljivi, budući da energetika, poluprovodnici, kritične sirovine i odbrambena industrija više nisu samo tržišna pitanja, već pitanja nacionalne bezbednosti. To neminovno vodi ka jačanju regionalnih blokova. Ipak, svet ostaje duboko međuzavisan. Digitalna ekonomija, finansijska tržišta i veliki deo trgovine robom i uslugama i dalje funkcionišu globalno. Dakle, ne govorimo o deglobalizaciji, već o selektivnoj regionalizaciji strateških sektora, uz nastavak globalne povezanosti u ostalim oblastima.
Koliko su ekonomije Zapadnog Balkana danas ranjive na geopolitičke šokove — posebno imajući u vidu energetsku zavisnost, trgovinsku strukturu i nivo stranih investicija?
Ekonomije Zapadnog Balkana su, po svojoj strukturi, izrazito otvorene i male, što ih čini osetljivijim na spoljne šokove. EU je ubedljivo najvažniji trgovinski partner regiona, pa svaki usporeni rast ili recesija u EU brzo prelazi na zemlje regiona. Taj negativni efekat se ogleda u smnjenom izvozu I naposletku, sporijem privrednom rastu.
Energetska ranjivost je drugi važan faktor. Iako su pojedine zemlje napravile iskorake u diversifikaciji izvora energije, visoka zavisnost od uvoza i promenljivost cena energenata i dalje predstavljaju ozbiljan makroekonomski rizik. Energetski šokovi iz prethodnih godina jasno su pokazali koliko su budžeti i platni bilansi osetljivi na takve promene.
Treći kanal ranjivosti su strane direktne investicije. Region je u velikoj meri oslonjen na SDI kao pokretač rasta, zapošljavanja i tehnološkog transfera. U uslovima povećane globalne neizvesnosti, kapital se često povlači ka sigurnijim i većim tržištima, što male ekonomije stavlja u nepovoljan položaj.
Ipak, važno je naglasiti da je makroekonomska stabilnost u regionu danas znatno snažnija nego pre deset ili petnaest godina. Fiskalni okviri, monetarne politike i bankarski sektor u većini zemalja pokazali su otpornost. Ključno pitanje je kako nastavkom strukturnih reformi tu otpornost dodatno ojačati.
Finansijska tržišta sve više reaguju na političke odluke. Da li geopolitika danas ima veći uticaj na ekonomiju nego klasični makroekonomski faktori?
Makroekonomski faktori — inflacija, kamatne stope, rast produktivnosti — i dalje čine temelj ekonomskih kretanja. Međutim, geopolitika je postala snažan okidač koji može brzo promeniti tok tih kretanja. Ratovi, sankcije, trgovinski sporovi i industrijske politike velikih sila utiču na cene energenata, na dostupnost sirovina, na transportne rute, a samim tim, direktno ili indirektno, imaju uticaj na cenovnu stabilnost I, s tim u vezi, na koncipiranje fiskalne I monetarne politike.
Finansijska tržišta su posebno osetljiva na političku neizvesnost jer ona utiče na očekivanja. Investitori danas ne procenjuju samo bilanse kompanija, već i regulatorne rizike, trgovinske barijere i geopolitičke tenzije. Može se reći da je geopolitika postala sastavni deo ekonomske analize.
Evropska unija prolazi kroz fazu redefinisanja industrijske i bezbjednosne politike. Da li region rizikuje da ostane na periferiji novih evropskih razvojnih tokova? Kako bi se eventualno takva situacija odrazila na zemlje kandidate?
Evropska unija se sve jasnije okreće aktivnijoj industrijskoj politici, strateškoj autonomiji i jačanju bezbednosne dimenzije ekonomije. To podrazumeva ciljane subvencije, zaštitu ključnih sektora i snažnije povezivanje ekonomije i bezbednosti.
Za zemlje kandidate to predstavlja i rizik i priliku. Rizik je da ostanu izvan glavnih tokova finansiranja, tehnološkog razvoja i strateških projekata ukoliko ne budu dovoljno brzo usklađivale zakonodavstvo, standarde i institucionalne kapacitete sa EU. S druge strane, geografska blizina, postojeća trgovinska povezanost i relativno konkurentni troškovi rada mogu region pozicionirati kao prirodni produžetak evropskih lanaca vrednosti. Ključno je da zemlje kandidati ubrzaju reforme i pokažu institucionalnu stabilnost kako bi bile prepoznate kao pouzdani partneri u novoj evropskoj industrijskoj arhitekturi.
Koliko politička nestabilnost i spor tempo evropskih integracija utiču na investicione odluke u jugoistočnoj Evropi?
Investitori pre svega traže predvidivost. Politička nestabilnost povećava percepciju rizika, a samim tim i cenu kapitala. To može značiti manje investicija ili preusmeravanje kapitala ka drugim tržištima. Spor tempo evropskih integracija dodatno pojačava tu neizvesnost. Jasna perspektiva članstva ili makar postepenog uključivanja u evropske fondove i jedinstveno tržište deluje kao snažan signal stabilnosti. Kada ta perspektiva deluje udaljeno ili neizvesno, investicione odluke se odlažu ili ograničavaju na manje, kratkoročnije projekte. Zbog toga su institucionalne reforme, vladavina prava i transparentnost ključni ekonomski faktori, a ne samo političke teme.
Digitalizacija i vještačka inteligencija mijenjaju tržište rada. Da li ekonomije regiona rizikuju produbljivanje razvojnog jaza u odnosu na razvijene evropske zemlje?
Rizik postoji, naročito ako se digitalna transformacija posmatra kao sporedna tema. Razvijene ekonomije već ubrzano ulažu u veštačku inteligenciju, automatizaciju i digitalne platforme, čime povećavaju produktivnost i konkurentnost. Region se suočava sa izazovima u pogledu nedostatka naprednih digitalnih veština, odliva talenata i ograničenih ulaganja u istraživanje i razvoj. Ukoliko se ti trendovi nastave, jaz u produktivnosti mogao bi se dodatno produbiti. Međutim, digitalizacija takođe nudi priliku za „preskakanje faza razvoja“. Manje ekonomije mogu brže usvojiti nove tehnologije ukoliko prilagode obrazovni sistem, podstaknu inovacioni ekosistem i obezbede kvalitetnu digitalnu infrastrukturu. Ključ je u brzini i odlučnosti reformi.
Strane direktne investicije ostaju glavni pokretač rasta u regionu. Da li je vrijeme da se razvojni model prebaci sa investicija zasnovanih na jeftinoj radnoj snazi ka inovacijama i domaćem kapitalu?
Model rasta zasnovan na jeftinoj radnoj snazi ima ograničen domet, naročito u uslovima demografskog pada i rasta plata. Dugoročno održiv rast mora biti zasnovan na produktivnosti, znanju i inovacijama.To ne znači odustajanje od stranih investicija, već njihovo kvalitetnije usmeravanje. Prioritet treba da budu investicije koje donose transfer tehnologije, uključivanje domaćih dobavljača i razvoj istraživačkih kapaciteta. Paralelno, potrebno je razvijati domaće tržište kapitala, podržati mala i srednja preduzeća, kao i startap ekosistem. Samo kombinacija stranog i domaćeg kapitala može obezbediti otporniji I dugoročno održivi razvojni model.
Kopaonik Business Forum okuplja ključne donosioce odluka iz politike i biznisa. Koje su, po Vašem mišljenju, centralne ekonomske poruke koje bi region trebalo da ponese sa ovogodišnjeg foruma?
U vremenu globalne neizvesnosti, tri poruke su ključne. Prva je da industrijska politika mora biti strateška, pri tome fiskalno odgovorna. Subvencije same po sebi nisu rešenje; rešenje su ulaganja u infrastrukturu, energiju, obrazovanje i institucije. Druga poruka je da je energetska bezbednost temelj ekonomske sigurnosti. Diversifikacija izvora i regionalna saradnja u energetici treba da budu prioritet.Treća i možda najvažnija poruka jeste da bez institucionalne stabilnosti nema dugoročnog razvoja. Vladavina prava, transparentnost i efikasne I nezavisne regulatorne institucije, kao I efikasna javna uprava predstavljaju najvažniji podsticaj koji region može ponuditi investitorima. Ako region uspe da spoji stabilnost, reforme i pametnu integraciju u evropske tokove, može izbeći periferizaciju i postati aktivni deo nove evropske ekonomske arhitekture, a ne samo njen pasivni posmatrač.
