Ulazak Hrvatske u eurozonu donio je brojne koristi za njenu ekonomiju, uključujući smanjenje valutnog rizika, niže kamatne stope, veću sigurnost i otpornost na vanjske šokove, poručio je viceguverner Hrvatske narodne banke (HNB) Maroje Lang za Bankar.
„Naši građani su se unaprijed opredijelili za euro – to je bilo potpuno jasno. Politički konsenzus je postojao, ali je bilo važno ispitati i ekonomsku opravdanost. Zato su centralna banka i Ministarstvo finansija, odnosno Vlada, zajednički sproveli procjenu koristi i troškova uvođenja eura. Kada smo uvidjeli da su koristi višestruko veće, pristupili smo izradi detaljne strategije o načinu sprovođenja tog procesa“, rekao je Lang.
U razgovoru za naš portal o lekcijama koje bi zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Crnu Goru, mogle naučiti iz hrvatskog iskustva, Lang je istakao da je uvođenje eura bio strateški i višegodišnje pripreman potez, sproveden nakon što je zemlja stabilizovala javne finansije, sprovela potrebne reforme i ispunila sve kriterijume za članstvo u eurozoni.
„Proces uvođenja eura u Hrvatskoj počeo je ozbiljno još 2017. godine, kada je HNB zajedno sa Vladom uradio prve analize opravdanosti tog poteza. Godinu dana kasnije sproveli smo sveobuhvatnu studiju troškova i koristi, koja je jasno pokazala da će koristi biti višestruko veće“, kazao je Lang.
On je dodao da je ulazak u eurozonu ostvaren u januaru 2023. godine.
Veća sigurnost i stabilnost
Lang je objasnio da je uvođenjem eura Hrvatska prenijela dio suvereniteta na zajedničke evropske institucije, ali da je zauzvrat dobila mnogo veću sigurnost u uslovima globalnih nestabilnosti.
„Kada imate vlastitu valutu, možete je devalvirati ili pokušati voditi nezavisnu monetarnu politiku. Ali u realnosti, mala otvorena ekonomija poput Hrvatske ne može efektivno koristiti te mehanizme, jer tržište reaguje veoma brzo. Tako je i gubitak vlastite monetarne politike bio razmjerno malen. S druge strane, u krizama koje su pogodile Evropu, pokazalo se da zemlje koje su dio eurozone prolaze sa manje štete“, rekao je Lang.
Nestanak valutnog rizika i niže kamatne stope
Jedna od najvećih koristi za građane i privredu, prema njegovim riječima, jeste ukidanje valutnog rizika koji je postojao zbog toga što su se i štednja i zaduživanje dominantno odvijali u eurima.
„Prije uvođenja eura, građani i firme su štedjeli i uzimali kredite u eurima, iako je nacionalna valuta bila kuna. To je značilo da su prihodi bili u kunama, a dugovi u eurima – dakle, postojala je stalna prijetnja da će oscilacije kursa stvoriti teškoće u otplati kredita i finansijski šok. Uvođenjem eura taj rizik je nestao. Istovremeno, kamatne stope su znatno pale – danas su u Hrvatskoj stambeni i gotovinski krediti povoljniji nego u nekim razvijenim članicama eurozone, uključujući Njemačku“, poručio je Lang.
Ograničeni troškovi i minimalan uticaj na cijene
Govoreći o troškovima samog procesa prelaska na euro, Lang je naveo da su oni bili očekivani i da nisu ugrozili stabilnost javnih finansija.
„Troškovi su uključivali prilagođavanje softvera, isticanje cijena u eurima, izradu hrvatskih kovanica eura i uplata kapitala Evropske centralne banke. Sve to je urađeno planski,s velikom pažnjom i bez većih problema. Takođe, precizna mjerenja pokazala su da je uticaj uvođenja eura na inflaciju bio veoma ograničen – između 0,2 i 0,4 procenta. Glavni uzroci rasta cijena, koji su najviše bili izrazeni prije uvođenja eura, bili su globalni poremećaji u lancima snabdijevanja i rast potražnje za turističkim uslugama nakon pandemije“, objasnio je viceguverner HNB-a.
Crna Gora i euro – prednosti i izazovi
Govoreći o Crnoj Gori, koja koristi euro kao sredstvo plaćanja, iako nije članica eurozone, Lang je poručio da je punopravno članstvo u EU i eurozoni važno zbog pristupa mehanizmima zaštite i pomoći u kriznim situacijama.
„Crna Gora već koristi euro, ali ne učestvuje u kreiranju politika Evropske centralne banke, niti ima pristup finansijskim zaštitnim mehanizmima koji su na raspolaganju članicama eurozone. Ulaskom u EU i eurozonu, Crna Gora bi dobila punu institucionalnu podršku i mehanizme zaštite. Crna Gora ne može stvarati novac i osigurati likvidnost i vi se morate štititi od rizika bijega kapitala čak i ako koristite euro“, zaključio je Lang.
Lang je prisustvovao Regionalnom samitu guvernera, ministra finansija i direktora porerkih uprava, koji je u Bečićima od 12. do 14. juna okupio visoke zvaničnike iz oblasti monetarne i fiskalne politike iz regiona i Evrope, a jedna od glavnih tema bila je integracija u EU i monetarna stabilnost kao preduslov ekonomskog razvoja.
„Uvođenjem sustava plaćanja poput onog kakav se koristi u europodrucju, Centralna banka Crne Gore pokazala je da razumije važnosti povezivanja sa evropskim finansijskim sistemom, kao i spremnost da sprovede reforme potrebne za eurointegracije “, zaključio Lang.
