Na Wall Streetu je Dow Jones indeks prošle sedmice skliznuo 0,7 odsto, na 48.382 boda, dok je S&P 500 pao 1 odsto, na 6.858 bodova, a Nasdaq indeks 1,5 odsto, na 23.235 bodova.
U posljednja četiri radna dana uoči novogodišnjih praznika na najvećoj svjetskoj berzi obim trgovanja bio je skroman, a cijene dionica su pale.
U fokusu investitora bio je zapisnik sa nedavne sjednice čelnika Feda, koji je pokazao da je većina njih podržala smanjenje kamatnih stopa u decembru, treći put ove godine, ali i da postoje velike razlike u mišljenjima o rizicima po privredu.
Dok dio zvaničnika Feda smatra da bi trebalo nastaviti sa snižavanjem kamatnih stopa zbog slabosti tržišta rada, drugi ocjenjuju da bi kamate trebalo neko vrijeme zadržati na postojećim nivoima, jer se inflacija i dalje kreće znatno iznad ciljanog nivoa Feda od oko 2 odsto.
Zbog toga zapisnik nije značajnije uticao na očekivanja tržišta u vezi s kamatnim stopama.
Prema nedavno objavljenim procjenama, čelnici Feda u 2026. godini u prosjeku očekuju jedno smanjenje kamatnih stopa, dok se na tržištu procjenjuje da će kamate biti snižene u dva navrata, po 0,25 procentnih poena.
Tokom cijele prošle godine Dow Jones indeks je porastao oko 13 odsto, S&P 500 oko 16,4 odsto, a Nasdaq 20,4 odsto.
Time je i prošle godine nastavljen „bikovski“ trend na tržištu, koji je započeo u oktobru 2022. godine.
Prvog dana nove godine na Wall Streetu su indeksi porasli, što se uglavnom pripisuje korekciji cijena dionica nakon četiri dana pada.
Evropski investitori optimistični
Na evropskim berzama cijene dionica su prošle sedmice porasle. Londonski FTSE indeks ojačao je 0,8 odsto, na 9.951 bod, dok je frankfurtski DAX takođe porastao 0,8 odsto, dosegnuvši 24.539 bodova. Pariški CAC indeks skočio je 1,1 odsto, na 8.195 bodova.
Tokom cijele prošle godine STOXX 600 indeks vodećih evropskih dionica porastao je 16,6 odsto.
Najveći rast zabilježio je madridski IBEX indeks, koji je skočio gotovo 50 odsto. Slijedio je italijanski FTSE MIB indeks s rastom od 31,5 odsto, što je njegov najveći skok od 1998. godine.
Njemački DAX indeks porastao je oko 23 odsto, zahvaljujući podsticajnim mjerama vlade, od fiskalnih podsticaja do investicija u infrastrukturu.
Londonski FTSE indeks ojačao je oko 22 odsto, dok je najmanji rast zabilježio pariški CAC indeks, oko 10,5 odsto, usljed političke krize, rasta budžetskog deficita i javnog duga.
