Od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine međunarodne kompanije uplatile su više od 51,8 milijardi eura poreza Kremlju — dovoljno za finansiranje 10.000 jurišnih dronova za napade na ukrajinske gradove. Samo u 2024. uplatile su gotovo 17,2 milijarde eura poreza, objavio je Euronews, pozivajući se na izvještaj Kijevske škole ekonomije (KSE), inicijative Squeezing Putin i B4Ukraine, globalne koalicije organizacija civilnog društva koja se zalaže za blokiranje pristupa ekonomskim resursima koji stoje iza ruske agresije.
„Kompanije podržavaju rusku ratnu ekonomiju plaćanjem poreza“, izjavio je Nezir Sinani, direktor B4Ukraine. Ostankom u Rusiji, smatra on, te kompanije direktno doprinose ruskoj ekonomiji, što znači da su takođe saučesnici u ruskom ratu agresije. „Ove strane kompanije očigledno i dalje doprinose ruskoj ekonomiji i time podržavaju rat“, rekao je Sinani, dodajući da je to „pravna rupa koju je potrebno zatvoriti“.
Prema podacima B4Ukraine, ruski odbrambeni budžet za 2025. iznosi 125 milijardi eura, a gotovo polovinu tog iznosa Rusija troši na regrutaciju u vojnu službu u ratu protiv Ukrajine.
Njemačke kompanije su po visini poreskih uplata Kremlju na drugom mjestu, odmah iza američkih. Tokom 2024. američke su kompanije uplatile milijardu eura poreza na dobit, dok su njemačke kompanije uplatile 513,5 miliona eura, prema izvještaju KSE. KSE procjenjuje da su njemačke firme između 2022. i 2024. godišnje plaćale do 1,72 milijarde eura raznih poreza Rusiji.
„Imamo odgovornost prema 1.800 zaposlenih i njihovim porodicama, kao i prema dugogodišnjim partnerima Hochland grupe u Rusiji“, poručili su iz Hochlanda za Euronews, koji je ispitao nekoliko njemačkih kompanija o razlozima njihovog ostanka u Rusiji.
Hochland grupa ima tri pogona u Rusiji i, uprkos ratu, nastavlja da posluje u toj zemlji jer povlačenje, kako navode, „nije opcija“. Ova porodična kompanija tvrdi da „oštro osuđuje neopravdani rat ruske vlade protiv naroda Ukrajine“, ali ne planira da proda svoje poslovanje u Rusiji, uprkos „značajnom padu profitabilnosti u 2024. godini“. Hochland nije želio da otkrije koliki dio ukupnih prihoda dolazi iz Rusije, niti koliko tamo plaćaju poreza.
Slučaj njemačkih kompanija
Čak 55 odsto onih koje su bile aktivne prije invazije i dalje posluje u Rusiji.
Dodali su i da bi, u slučaju povlačenja, „ruska država imala još veće koristi“. Povlačenje iz Rusije postalo je, naime, sve skuplje. Rusija je prošle godine objavila da će proces izlaska za strane kompanije postati skuplji — prema riječima ministra finansija Antona Siluanova, koje prenosi državna novinska agencija Interfaks. Porez na vrijednost prodaje preduzeća porastao je s 15 na 35 odsto.
Obavezni diskont koji kompanije moraju ponuditi pri prodaji imovine takođe je povećan s 50 na 60 odsto. Za transakcije vrijedne više od 555,6 miliona eura potrebno je odobrenje ruskog predsjednika Vladimira Putina, navodi ruski poslovni portal RBK.
Prema Ruskoj saveznoj poreskoj službi, stopa poreza na dobit za strane kompanije iznosi 25 odsto — isto kao i za domaće. No, kompanije u Rusiji ne plaćaju samo poreze, već ostvaruju i profit. KSE procjenjuje da su njemačke kompanije u Rusiji u 2024. ostvarile ukupan promet od oko 21,7 milijardi dolara.
Početkom jula KSE je izvijestio da se iz Rusije potpuno povuklo — prodajom ili likvidacijom poslovanja — samo 503 međunarodne kompanije, odnosno 12 odsto. Gotovo trećina (33,2 odsto ili 1.387 firmi) obustavila je poslovanje ili najavila povlačenje. Međutim, 2.287 kompanija (54,8 odsto) i dalje je aktivno na ruskom tržištu.
U slučaju njemačkih firmi, 55 odsto onih koje su bile aktivne prije invazije i dalje posluje u Rusiji, prema podacima B4Ukraine. Još 135 preduzeća službeno je objavilo da će obustaviti poslovanje ili privremeno smanjiti aktivnosti. Samo 74 su se potpuno povukle s ruskog tržišta.
125 milijardi eura — vrijednost je ruskog odbrambenog budžeta za 2025. godinu.
Sinani, međutim, upozorava da se angažman njemačkih kompanija ne svodi samo na plaćanje poreza. „Ostanak u Rusiji znači da te kompanije rizikuju da se upletu u ratni stroj zemlje“, ističe on. Upravo zbog toga na udaru kritika nalazi se Knauf, jedna od najaktivnijih njemačkih kompanija u Rusiji. Prema istraživanju političkog magazina Monitor njemačkog javnog servisa ARD, ta je kompanija učestvovala u obnovi Mariupolja, gdje je njen distributer izgradio stambeni projekat koristeći materijal firme za rusko Ministarstvo odbrane — i to javno oglašavao.
Knauf je prošle godine najavio da se namjerava povući s ruskog tržišta. No, pregovori s potencijalnim kupcem su, nažalost, propali, saopštili su iz kompanije, dodajući da istražuju druge mogućnosti za sprovođenje izlaska. „Od najave povlačenja, Knauf grupa nije ostvarila nikakav profit od svojih ruskih operacija“, tvrde iz kompanije, prenosi Poslovni dnevnik.
Njemačka vlada je do sada Ukrajini obezbijedila 44 milijarde eura vojne, humanitarne i finansijske pomoći. Ipak, ekonomske sankcije protiv Rusije nijesu dovoljno efikasne. Sinani upozorava da kompanije podržavaju rusku ratnu ekonomiju ne samo kroz poreze, već i kroz lance snabdijevanja, tehnologiju i edukaciju koju pružaju. „Jedini razlog zbog kojeg neki tvrde da sankcije ne djeluju jeste taj što nijesu u potpunosti sprovedene“, tvrdi direktor B4Ukraine.
„Broj njemačkih kompanija koje podržavaju rusku ekonomiju neopravdano je visok“, kaže Sinani i dodaje da vlasti na te firme ne vrše dovoljan pritisak da se brže povuku s ruskog tržišta. On se zalaže za potpuno povlačenje stranih kompanija iz Rusije. „Sada postoji dovoljno primjera kako su to druge firme uradile“, ističe, uvjeren da nema opravdanja za nastavak poslovanja u Rusiji. „Predajte ključeve i odmah napustite zemlju“, poručio je direktor B4Ukraine Nezir Sinani.
