Rusija trenutno ne planira nova zapljenjivanja evropske imovine, uključujući imovinu evropskih kompanija i banaka koje još posluju u zemlji, ali je spremna da „preispita svoj stav“ ako Evropska unija odluči da konfiskuje zamrznutu rusku državnu imovinu, izjavio je u srijedu zamjenik ministra finansija Aleksej Mojsejev.
U EU je i dalje zamrznuto oko 250 milijardi dolara ruske državne imovine, nakon što su SAD i zapadne zemlje 2022. godine uvele zabranu transakcija s ruskom centralnom bankom i ministarstvom finansija zbog invazije na Ukrajinu.
Lideri Evropske unije trenutno razmatraju različite modele upotrebe te imovine za finansiranje odbrane i obnove Ukrajine, uz pokušaj da se izbjegne direktna zapljena koja bi otvorila pravne i političke komplikacije. Takve ideje već su naišle na kritike Evropske centralne banke (ECB) i pojedinih država članica.
„Zasad ništa ne plijenimo. Europljani još ne najavljuju konfiskacije, pa to nećemo raditi ni mi – osim ako oni ne naprave prvi korak. Ako to učine, onda ćemo i mi o tome razmisliti“, rekao je Mojsejev novinarima tokom ekonomske konferencije u Moskvi.
Putinova uredba izazvala nagađanja
Mojsejev je istakao da nedavna uredba predsjednika Vladimira Putina o ubrzanoj privatizaciji državne imovine nema nikakve veze s mogućim planovima za zapljenu evropske imovine.
Uredbom je određeno da PSB banka, koja servisira ruski vojno-industrijski kompleks i nalazi se pod zapadnim sankcijama, postane glavni državni agent za prodaju imovine, uz ubrzane procedure procjene i registracije vlasništva.
Iako je u tekstu uredbe navedeno da se mjere uvode kao odgovor na „neprijateljske korake Zapada“, Mojsejev tvrdi da je stvarna svrha dokumenta stvaranje novog kanala za prodaju državne imovine, a ne priprema odmazde prema zapadnim kompanijama.
„To se ne tiče evropske imovine. Nitko ne razmišlja i ne raspravlja o tim pitanjima“, naglasio je Mojsejev.
Nacionalizacije od početka rata
Od početka rata u Ukrajini, ruske vlasti su zaplijenile imovinu vrijednu oko 50 milijardi dolara, što uključuje i imovinu zapadnih kompanija koje su napustile rusko tržište. Mnoge domaće kompanije promijenile su vlasnika kroz nacionalizacije i prinudne prodaje, često pod izgovorom kršenja privatizacionih ugovora ili lošeg upravljanja.
Taj proces, koji mnogi nazivaju najvećom preraspodjelom imovine još od devedesetih, ruska vlada sada pokušava ubrzati. „Radi se o velikim količinama imovine koje treba brzo prodati novim privatnim vlasnicima“, rekao je Mojsejev.
Analitičari ocjenjuju da Rusija time šalje poruku Evropskoj uniji – da će konfiskacija ruske imovine u EU biti tretirana kao signal za ekonomski kontraudar, što bi dodatno pogoršalo već zategnute odnose između Moskve i Brisela.
