Crna Gora ulazi u novu fazu razvoja pomorskog sektora, fokusiranu na evropske standarde, digitalizaciju i dugoročno održive investicije. Kako u prazničnom intervjuu za Bankar ističe ministar pomorstva Filip Radulović, država je već obezbijedila sredstva Evropske unije za pripremu ključnih infrastrukturnih projekata u Luci Bar, usvojila temeljne pomorske zakone usklađene sa pravnom tekovinom EU i započela sveobuhvatnu digitalnu transformaciju sistema. Tema prodaje državnih brodova otvorila je širu debatu o ulozi države u pomorstvu, a Radulović poručuje da država više neće donositi odluke na osnovu političkog optimizma, već na osnovu održivosti.
Projekat modernizacije Luke Bar i njegovo uključivanje u evropsku TEN-T mrežu najavljujete kao strateški prioritet za 2026. godinu. Koje kapitalne investicije očekujete i kakav ekonomski efekat predviđate na BDP Crne Gore?
Modernizaciju Luke Bar posmatram kao jedan od ključnih razvojnih projekata države u narednom periodu. U tom cilju smo već obezbijedili grant od 1,6 miliona eura za tehničku pomoć kroz Zapadnobalkanski investicioni okvir, kojim se finansira izrada kompletne tehničke dokumentacije za više kapitalnih projekata, kao što su produbljenje lučkog akvatorijuma, potpuna rekonstrukcija lučke željezničke mreže i dijela pruge od luke do stanice Bar, rekonstrukcija elektroenergetske infrastrukture, kao i produženje operativne obale na Putničkom terminalu.
Očekujem da tehnička dokumentacija bude završena do kraja prvog kvartala 2027. godine, čime stvaramo osnovu za ozbiljne investicije i uključivanje Luke Bar u evropske transportne tokove. Ekonomski efekti se ne ogledaju samo u samoj luci — svako povećanje njenog obima rada generiše višestruke prihode za željeznicu, drumski transport, špeditere, brodske agente i druge povezane djelatnosti, što direktno utiče i na rast BDP-a.
Uzimajući u obzir ranije odluke o prodaji državnih brodova, da li postoji dugoročna strategija za obnovu crnogorske flote ili razvoj javno-privatnih partnerstava u pomorstvu?
Crna Gora trenutno nema formalno usvojenu dugoročnu strategiju obnove državne flote. Međutim, pristup države je danas bitno drugačiji nego ranije. Nećemo se vraćati na modele koji su se pokazali kao finansijski neodrživi.
Svaki budući korak u razvoju brodarstva, uključujući i eventualna javno-privatna partnerstva, mora biti zasnovan na realnim tržišnim uslovima, jasnoj podjeli rizika i ekonomskoj logici. Država više neće donositi odluke na osnovu političkog optimizma, već na osnovu održivosti.
Budžetom za 2026. planirano je inostrano zaduženje od osam miliona eura za kupovinu prvog remorkera. Koje tehničke specifikacije smatrate ključnim, kako će se birati model i dobavljač i da li je urađena ekonomska analiza koja opravdava ovaj nivo zaduženja?
Planirano inostrano zaduženje za nabavku prvog državnog remorkera dio je šire politike jačanja sigurnosti plovidbe i operativnih kapaciteta naših luka. Za mene je ključno da remorker bude prilagođen specifičnostima crnogorskih luka, ograničenom manevarskom prostoru, osjetljivoj morskoj sredini i rastućem intenzitetu saobraćaja.
Model i dobavljač biće birani kroz transparentnu proceduru, uz jasno definisane tehničke i ekonomske kriterijume. Nabavka remorkera nije trošak, već investicija, jer smanjuje rizik od nezgoda, oštećenja infrastrukture i zagađenja mora, ali i povećava efikasnost rada luka i njihovu konkurentnost u regionu.
Odnedavno je u funkciji digitalna platforma „pomorac.me“. Na koji način može unaprijediti poziciju crnogorskih pomoraca na međunarodnom tržištu i ima li najava dodatnih digitalnih servisa tokom 2026. godine?
Platformu pomorac.me vidim kao važan kanal podrške našim pomorcima, posebno onima koji rade pod stranim zastavama. Ona omogućava lakšu komunikaciju, dostupnost informacija i konkretnu pomoć, naročito mladim pomorcima. Platformu uređuje NVO „Pomorci“, uz podršku Ministarstva, a njen osnovni cilj je da svaki pomorac, gdje god da se nalazi, osjeti da država stoji iza njega.
Paralelno s tim, sprovodimo digitalizaciju sektora: uspostavljamo centralni registar pomoraca, centralni upisnik brodova, jahti i čamaca, digitalizujemo izdavanje ovlašćenja u lučkim kapetanijama i razvijamo sisteme poput VTMIS-a i NMSW-a. Posebno važan je Port Community System, koji povezuje luke, državne organe i logističke subjekte u jedinstveni digitalni ekosistem.
Da li planirate da uvedete jedinstvene socijalne i zdravstvene standarde za crnogorske pomorce i koje mjere se razmatraju?
Podržaću svaku inicijativu koja vodi ka unapređenju socijalnih i zdravstvenih prava crnogorskih pomoraca. Posebno vidim prostor za jačanje pravne i medicinske podrške na daljinu, kao i razvoj digitalnih rješenja koja bi omogućila da pomorac u nevolji jednim klikom pošalje poziv za pomoć nadležnim organima crnogorske pomorske administracije.
Ovo je oblast koja zahtijeva dodatno normativno i tehničko unapređenje i otvoren sam za to da se, u saradnji sa strukom i udruženjima pomoraca, ta rješenja dodatno razrade.
Najavili ste harmonizaciju pomorskog zakonodavstva sa evropskim standardima. Koji su prioriteti Ministarstva u tom cilju?
Jedan od mojih prioriteta je potpuno usklađivanje pomorskog zakonodavstva sa evropskim standardima. Zakon o sigurnosti pomorske plovidbe je prvi pomorski zakon u istoriji Crne Gore koji je prošao provjeru Evropske komisije i dobio potvrdu potpune usklađenosti sa pravnom tekovinom EU. Zakon je upravo krajem decembra usvojen u Skupštini. Isti proces sproveden je i za Zakon o sprečavanju zagađenja mora sa brodova, koji sveobuhvatno reguliše zaštitu mora, nadzor I reakciju na incidente. Takođe, i ovaj Zakon je usvojen u parlamentu.
