Država će postepeno oslobađati državne rezerve naftnih derivata kako bi poboljšala snabdijevanje benzinskih pumpi, najavio je ministar zaštite životne sredine, klime i energetike Bojan Kumer. Benzinske pumpe su dodatno opterećene i stranim vozačima koji kupuju jeftinije gorivo u Sloveniji.
Ministar Kumer naglasio je da trenutno ne vide ozbiljne rizike za pouzdano snabdijevanje energijom.
„U Sloveniji ne vidimo ozbiljne rizike za pouzdano snabdijevanje energijom u kratkom roku. To je, uostalom, bio jedinstven i jednoglasan zaključak jučerašnje krizne grupe kada smo se sastali“, rekao je, ukazujući na dva pitanja koja su se pojavila.
Dva ključna pitanja
„Prvo je da li će biti dovoljno energije i da li će snabdijevanje biti pouzdano, a drugo pitanje je kakav će uticaj svi ti uslovi, koji su uglavnom globalnog porijekla, imati na cijene za građane i privredu u narednim sedmicama ili mjesecima“, rekao je, naglašavajući da je odgovor na pitanje snabdijevanja ohrabrujući.
Međutim, s cijenama treba biti oprezan, jer se napetosti na globalnim tržištima mogu brzo preliti na evropsko tržište i uticati na Sloveniju. Prema njegovim riječima, vlada aktivno prati situaciju i spremna je da preduzme preventivne mjere.
Zbog situacije na globalnim tržištima, potražnja za gorivom porasla je posljednjih dana, posebno na benzinskim pumpama uz granicu. Prema njegovim riječima, Slovenija trenutno ima niže cijene goriva od nekoliko susjednih zemalja, što znači da i strani vozači dolaze da ovdje toče gorivo, što stvara dodatne logističke izazove.
„Cijene su ovdje znatno niže nego na susjednim tržištima, što je dobra vijest za naše građane i privredu. Naravno, to znači i dodatni rizik, jer snabdijevamo veliki broj potrošača uz granicu“, rekao je, dodajući da najveći rizik trenutno nije količina goriva, već logistika njegove distribucije.
„Glavni rizik je logističko snabdijevanje ili uska grla u snabdijevanju pojedinih benzinskih pumpi, ali ne toliko same zalihe naftnih derivata“, kazao je Kumer.
Dodatni naftni derivati iz robnih rezervi
Kako bi se rasteretila domaća ponuda, u narednim danima biće puštene dodatne količine iz obaveznih rezervi.
„Zbog povećane potražnje, u narednim danima ćemo rasteretiti domaću ponudu naftnih derivata obezbjeđivanjem dodatnih količina iz obaveznih rezervi. Time ćemo pomoći tržištu oslobađanjem rezervi koje država ima upravo kako bi lakše regulisala anomalije koje neki trgovci osjećaju iz dana u dan ili iz sedmice u sedmicu, a time i pružila logističku podršku za snabdijevanje benzinskih pumpi“, rekao je ministar.
Prema njegovim riječima, vlada je takođe u stalnom kontaktu sa distributerima i planira koordinaciju sa ministarstvima, trgovcima i Zavodom za robne rezerve.
„U redovnom smo kontaktu sa svim distributerima goriva, ne samo iz našeg ministarstva već i iz ministarstva nadležnog za ekonomiju, i imaćemo još koordinacionih sastanaka u narednim danima. Očekujem da ćemo najkasnije do ponedjeljka uskladiti kratkoročne i srednjoročne mjere u slučaju različitih scenarija koji se mogu dogoditi, kako sa upravama najvećih trgovaca, tako i sa direktorom Zavoda za robne rezerve i sa oba ministarstva“, rekao je Kumer.
Katar ima važnu ulogu u snabdijevanju gasom
Prema riječima ministra, uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) iz zemalja Bliskog istoka, posebno iz Katara, takođe ima važnu ulogu u evropskom snabdijevanju gasom. Taj gas u Evropu stiže morskim putem kroz Hormuški moreuz, jednu od najvažnijih energetskih ruta na svijetu.
„Katar je važan izvor prirodnog gasa za Evropu. Ruta snabdijevanja kroz Hormuški moreuz veoma je značajna za LNG. U 2025. godini katarski gas činio je približno osam odsto ukupnog evropskog snabdijevanja prirodnim gasom“, rekao je on.
Iako taj udio nije presudan, potencijalni poremećaji mogu uticati na kretanje cijena na energetskim tržištima.
„Danas Evropa ima raznovrsnije izvore snabdijevanja, stabilnije i pouzdanije rute transporta. Zbog toga je situacija mnogo bolja nego 2022. godine“, dodao je Kumer, naglašavajući da je Slovenija posljednjih godina dodatno diverzifikovala snabdijevanje gasom i ojačala veze sa drugim evropskim energetskim sistemima.
„Povećali smo uvozne kapacitete preko Italije, a zapadna granica je sada toliko snažna tačka da bismo u principu mogli obezbijediti snabdijevanje samo preko italijansko-slovenačke veze. Ojačali smo i snabdijevanje iz Hrvatske“, objasnio je ministar.
On je dodao da trenutno najveći srednjoročni rizik vidi u popunjavanju evropskih skladišta gasa prije zime 2026/2027.
Sredinom marta nivo popunjenosti skladišta u Evropskoj uniji bio je relativno nizak. Prema evropskim pravilima, skladišta moraju biti gotovo potpuno popunjena prije početka zime.
Dana 11. marta skladišta u EU bila su popunjena oko 29 odsto, dok je skladište u Austriji, gdje je Slovenija zakupila prostor, bilo popunjeno oko 36 odsto.
(Izvor: Seebiz)
