Evropa mora staviti veći fokus na jačanje jedinstvenog tržišta ako želi da sačuva svoj način života i poveća produktivnost, poručila je Kristalina Georgijeva, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), u intervjuu za Euronews uoči objave nove izjave MMF-a o stanju u eurozoni.
„Ne želim da Evropa postane Sjedinjene Američke Države, ali želim da Evropa poveća svoju produktivnost i funkcionalnost“, kazala je Georgijeva. „Uživamo u tome što smo svjetska sila kada je riječ o načinu života. Ali, ako ne postanemo produktivniji, mogli bismo izgubiti tu prednost.“
MMF u najnovijem izvještaju preporučuje evropskim zemljama da ubrzaju integraciju jedinstvenog tržišta, koje omogućava slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i ljudi među članicama. „U Evropi nema carina, ali to ne znači da nema prepreka – regulatornih i drugih“, rekla je Georgijeva.
Prema procjenama MMF-a, regulatorne i druge prepreke unutar EU ekvivalentne su carinskoj stopi od 44 odsto na robu i čak 110 odsto na usluge.
Georgijeva je ilustrovala razliku primjerom unutrašnjeg tržišta SAD-a, gdje se 30 odsto proizvedene robe potroši u istoj saveznoj državi, dok se 70 odsto šalje u druge. U Evropi je obrnuto – 70 odsto proizvoda ostaje unutar granica države, a samo 30 odsto se izvozi. Takva struktura ograničava rast jer tržišta ostaju mala i nedovoljno konkurentna.
„Ako Evropa u potpunosti dovrši jedinstveno tržište, BDP bi u roku od deset godina mogao porasti za 3 odsto“, naglasila je Georgijeva.
MMF u svojoj analizi predlaže niz konkretnih mjera za ubrzanje integracije: smanjenje regulatorne rascjepkanosti, podsticanje mobilnosti radne snage, olakšavanje prekograničnih bankarskih spajanja, integraciju energetskog tržišta i napredak u izgradnji unije tržišta kapitala (CMU).
Unija tržišta kapitala trebalo bi da omogući nesmetano kretanje ulaganja i štednje unutar EU. Time bi kompanijama iz jedne članice bilo lakše da dođu do finansiranja u drugoj, čime bi se podstaklo njihovo širenje i zapošljavanje. Kada je riječ o daljoj integraciji tržišta kapitala, MMF preporučuje i dodatnu edukaciju institucionalnih investitora o rizičnom kapitalu kao klasi imovine, kao i uklanjanje preostalih neopravdanih regulatornih prepreka za ulaganja u ovu vrstu kapitala.
Za 2025. godinu MMF predviđa rast BDP-a eurozone od 0,8 odsto, uz ubrzanje na 1,2 odsto u 2026. godini. Ipak, trgovinske tenzije i geopolitičke neizvjesnosti vjerovatno će negativno uticati na poslovno povjerenje, investicije i potrošnju. Kada je riječ o monetarnoj politici, MMF smatra da je blago neutralna pozicija Evropske centralne banke opravdana, s obzirom na to da se inflacija približava ciljanim 2 odsto.
U fiskalnom smislu, MMF poziva na uravnotežen pristup. Države sa jakim javnim finansijama trebalo bi, kada god je to moguće, da pomognu onima koje imaju manje fiskalnog prostora za djelovanje.
U izjavi objavljenoj u četvrtak naglašava se: „Ključno je da se prilikom sprovođenja fiskalnih pravila EU vodi računa o tome da zemlje sa niskim fiskalnim rizikom, koje žele da povećaju javnu potrošnju kako bi podstakle dugoročni rast i povećale otpornost, ne budu ograničene u tim nastojanjima pravilima.“
