Sukob Irana sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom od prvog dana imao je vojnu i energetsku dimenziju.
Zapovjednik iranske Revolucionarne garde Husein Salami izjavio je prije tri dana da kroz Hormuški moreuz neće proći „ni litra nafte“ dok Teheran, i niko drugi, drugačije ne odluči. Bila je to potvrda da je Iran, kako kažu analitičari, pronašao Ahilovu petu globalne ekonomije — i odlučio da na nju udari.
Sukob Irana sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom od samog početka imao je vojnu i energetsku dimenziju.
U prvih nekoliko sati od početka američko-izraelskih udara, Revolucionarna garda je putem radija emitovala upozorenja svim brodovima u moreuzu da prolaz nije dozvoljen. Nije bila riječ o formalnoj blokadi jer Iran nije fizički zatvorio moreuz, ali je učinak bio identičan.
Iran to nije postigao pomoću mornarice, mina niti protivbrodskih projektila, već pomoću jeftine tehnologije – dronova.
Mehanizam je bio jednostavan. „Sve što je Iran trebalo da uradi bilo je da pošalje nekoliko dronova u blizinu moreuza“, objasnila je Helima Croft, globalna šefica strategije za sirovine u investicionoj banci RBC Capital Markets.
„I odjednom su osiguravatelji i brodske kompanije odlučili da je nesigurno prolaziti kroz taj uski plovni put.“
Bilo je to, kako je Croft nazvala, „zatvaranje koje su pokrenuli osiguravatelji“ – ne artiljerijska, već administrativna odluka. Čim su osiguravajuće kompanije povukle police za brodove koji prolaze kroz Hormuz, ekonomska računica za brodare se sama zatvorila.
Najveća energetska kriza u 50 godina
Podaci o brodskom saobraćaju pokazali su pad prometa od 70 odsto u prvih nekoliko dana, da bi sredinom prve dekade marta promet praktično pao na nulu. Samo su iranski tankeri, koji su nastavili izvoz nafte prema Kini, nastavili da prolaze kroz moreuz.
Prema podacima Zajedničkog pomorskog informacionog centra (JMIC), između 1. i 9. marta moreuzom je prošlo svega 39 teretnih brodova. U normalnim okolnostima tim plovnim putem dnevno prođe oko 138 brodova.
Posljedice su bile trenutne i globalne. Cijena nafte dostigla je gotovo 120 dolara po barelu, da bi se potom stabilizovala oko 90 dolara.
„Suočeni smo s onim što izgleda kao najveća energetska kriza od naftnog embarga 1970-ih“, rekla je Croft.
„Kada su analitičari razmišljali o tome šta bi moglo poći po zlu na globalnim naftnim tržištima, ovo je otprilike najgori mogući scenario.“
Uz naftu, globalna ponuda ukapljenog prirodnog gasa (LNG) pala je za 20 odsto, primoravajući bogatije azijske ekonomije da se nadmeću sa Evropom za raspoložive količine.
Kolateralne žrtve bile su i države koje nijesu učestvovale u sukobu. Irak, koji veliki dio svoje nafte izvozi kroz moreuz, morao je da zatvori neka od najvećih naftnih polja jer bez mogućnosti izvoza jednostavno nije imao gdje da skladišti naftu.
Prekinuti su i lanci snabdijevanja za oko 18 odsto globalnog izvoza peleta željezne rude i gotovo 10 odsto svjetske primarne proizvodnje aluminijuma, što je dovelo do naglog rasta cijena na tržištima metala.
Nafta iz strateških rezervi
Međunarodni odgovor bio je bez presedana. Međunarodna agencija za energiju (IEA) 11. marta objavila je koordinisano oslobađanje 400 miliona barela iz strateških rezervi svojih 32 članice, više nego dvostruko u odnosu na 182,7 miliona barela oslobođenih 2022. nakon ruske invazije na Ukrajinu.
„Izazovi s kojima se suočavaju naftna tržišta neviđenih su razmjera, pa sam veoma zadovoljan što su članice IEA odgovorile kolektivnom akcijom bez presedana“, izjavio je izvršni direktor IEA Fatih Birol.
No u istom obraćanju dodao je i mnogo važniju konstataciju: „Ali, da budem jasan, najvažnija stvar za povratak stabilnog toka nafte i gasa jeste obnavljanje tranzita kroz Hormuški moreuz.“
Četiristo miliona barela, prema analitičarima Macquarieja, ekvivalentno je svega dvadesetodnevnom obimu koji je u normalnim okolnostima prolazio tim moreuzom.
„Ako vam to djeluje malo, to je zato što i jeste“, rekao je Birol.
Iranska strategija
„Islamski režim vodi rat iscrpljivanja“, rekao je Gregg Roman, izvršni direktor Middle East Foruma.
Iran lansira jeftine dronove, dok ih SAD i saveznici presreću skupim raketama, „što stvara rat iscrpljivanja koji američko-izraelsku stranu izuzetno mnogo košta“.
S druge strane, uprkos prijetnjama potpunom blokadom, Iran je od 28. februara do 11. marta izvezao najmanje 11,7 miliona barela nafte kineskim kupcima kroz isti moreuz koji navodno zatvara.
Peking je, čini se, dobio izuzeće od pravila koja važe za ostale. Ta selektivna propusnost moreuza – otvoren za kineske i iranske brodove, zatvoren za sve ostale – nije nedosljednost iranske strategije, već njena suština. Iran ne želi trajno uništiti Hormuški moreuz; želi njime upravljati kao geopolitičkom polugom.
Kinesko ministarstvo vanjskih poslova odmah je pozvalo sve strane na prekid neprijateljstava i osiguravanje slobodne plovidbe kroz moreuz jer je Kina, prema analizi u časopisu Foreign Policy, kratkoročno izložena: oko polovine kineskog uvoza nafte i trećina uvoza LNG-a prolaze Hormuškim moreuzom.
Dugoročno, međutim, Kina bi iz ove krize mogla izaći kao neočekivani pobjednik. Ta zemlja je godinama gradila strateške rezerve, elektrifikovala ekonomiju i diverzifikovala energetsku infrastrukturu upravo predviđajući ovakav scenario.
Američki odgovor
Za Washington je pitanje Hormuza postalo apsolutni prioritet. Načelnik Združenog štaba američke vojske, general Dan Caine, izjavio je 10. marta na konferenciji u Pentagonu da vojska razmatra opcije za obnovu komercijalnog prometa.
„Razmotrićemo čitav spektar opcija za uspostavljanje vojnih uslova koji bi to omogućili.“
Predsjednik Donald Trump istog je dana na platformi Truth Social poručio Iranu da će biti udaren „dvadeset puta jače“ ako nastavi da ugrožava plovidbene rute.
Hoće li te prijetnje biti dovoljne ili će Hormuški moreuz ostati zatvoren duže nego što iko želi zavisi od pitanja na koje ni Goldman Sachs, ni IEA, ni Bijela kuća ne mogu dati odgovor – koliko dugo Iran može izdržati ekonomsku i vojnu cijenu vlastitog rata iscrpljivanja.
Istorija geopolitike pokazuje da odgovor rijetko bude onaj koji je jedna strana na početku zamišljala.
