Ekonomija eurozone smanjena je u prvom kvartalu 2026. godine za 0,2 odsto u odnosu na prethodno tromjesečje, dok je bruto domaći proizvod Evropske unije pao 0,1 odsto, pokazuju najnoviji podaci Eurostata.

Ranije procjene Eurostata ukazivale su na blagi rast, ali potpuniji podaci pokazuju da su investicije i spoljna trgovina povukle evropsku ekonomiju u minus. Tržište rada ipak je ostalo relativno stabilno.

Rezultat označava prekid skromnog rasta iz posljednjeg kvartala 2025, kada je BDP u eurozoni i EU bio povećan po 0,2 odsto. Na međugodišnjem nivou evropska ekonomija još nije u padu, ali je rast osjetno usporio: BDP eurozone bio je svega 0,3 odsto veći nego godinu ranije, a EU 0,7 odsto. U prethodnom kvartalu međugodišnje stope iznosile su 1,2, odnosno 1,4 odsto.

  Podaci pokazuju da su ekonomije Zapadnog Balkana tokom posmatranog perioda uglavnom bilježile kvartalni rast, ali uz primjetne razlike u dinamici i uz nepotpunu dostupnost podataka za pojedine zemlje.

Crna Gora je u četvrtom kvartalu 2024. ostvarila rast od 1,4 odsto, što je najviša pojedinačna stopa među prikazanim ekonomijama Zapadnog Balkana u tom kvartalu. Nakon pada od 0,1 odsto početkom 2025, BDP je porastao 1,2 odsto u drugom i 0,8 odsto u trećem kvartalu. Rast je potom usporio na 0,1 odsto u posljednjem kvartalu 2025, da bi u prvom kvartalu 2026. iznosio 0,3 odsto. Podaci od prvog kvartala 2025. označeni su kao privremeni.

Srbija je nakon rasta od 0,9 odsto u četvrtom kvartalu 2024. zabilježila pad BDP-a od 0,7 odsto u prvom kvartalu 2025. Uslijedio je oporavak od 1,2 odsto u drugom kvartalu, zatim rast od 0,7 odsto u trećem i jedan odsto u četvrtom kvartalu 2025. U prvom kvartalu 2026. rast je usporio na 0,2 odsto. Brojke, dakle, ukazuju na nastavak ekspanzije početkom 2026, ali znatno slabijim intenzitetom nego u prethodna tri kvartala.

Sjeverna Makedonija bilježila je pozitivne kvartalne stope tokom svih šest prikazanih perioda: 1,2, zatim 0,4, 1,2, 0,9, 0,9 i 0,3 odsto. Ipak, svi ti podaci imaju oznaku privremenih ili procijenjenih vrijednosti, pa mogu biti naknadno revidirani.

Bosna i Hercegovina imala je rast od 0,3 odsto u četvrtom kvartalu 2024. i 0,2 odsto u prvom kvartalu 2025. Najviša stopa, 1,2 odsto, zabilježena je u drugom kvartalu 2025, nakon čega je rast usporio na 0,5, pa na 0,2 odsto. Za prvi kvartal 2026. na prikazanom dijelu tabele nema objavljene vrijednosti.

Albanija je tokom pet kvartala za koje su prikazani podaci imala kontinuirano pozitivan rast: 0,8 odsto u četvrtom kvartalu 2024. i prvom kvartalu 2025, zatim 0,9, 1,1 i 0,9 odsto. Sve vrijednosti označene su kao privremene, dok podatak za prvi kvartal 2026. nije prikazan.

Norveška i Švajcarska pokazuju da kvartalne oscilacije nijesu bile karakteristične samo za zemlje regiona. Norveška je, poslije rasta od 1,3 odsto u trećem kvartalu 2025, u narednom kvartalu zabilježila pad od 0,6 odsto, a potom rast od 0,4 odsto. Švajcarska je nakon pada od 0,4 odsto u trećem kvartalu 2025. ostvarila rast od 0,2 odsto u četvrtom i 0,7 odsto početkom 2026.

Značajna revizija ranijih procjena

Eurostat je sredinom maja procijenio da je ekonomija eurozone porasla 0,1 odsto, a EU 0,2 odsto. Nakon što su države članice dostavile potpunije i revidirane podatke, rezultat je promijenjen na pad od 0,2 odsto u eurozoni i 0,1 odsto u EU.

To znači da je kvartalna stopa rasta u oba slučaja revidirana naniže za 0,3 procentna poena. Međugodišnji rast eurozone smanjen je sa ranije procijenjenih 0,8 na 0,3 odsto, dok je za EU korigovan sa jedan na 0,7 odsto.

Eurostat je objasnio da su prethodne brze procjene bile zasnovane na ograničenijem skupu podataka, kao i na preliminarnim rezultatima koje su pojedine države naknadno mijenjale.

Potrošnja nije uspjela da nadoknadi pad investicija i izvoza

Struktura BDP-a pokazuje da problem nije bio u potrošnji domaćinstava. Lična potrošnja povećana je 0,2 odsto i u eurozoni i u EU, dok je državna potrošnja porasla 0,5 odsto u eurozoni i 0,4 odsto u Uniji.

Istovremeno su bruto investicije u osnovna sredstva smanjene 0,3 odsto u oba područja. Izvoz eurozone pao je 0,2 odsto, dok je uvoz porastao 0,5 odsto. Na nivou EU izvoz je povećan 0,2 odsto, ali je uvoz rastao znatno brže,  0,7 odsto.

Zbog takvog odnosa, neto izvoz oduzeo je 0,3 procentna poena od kvartalnog rasta eurozone i 0,2 procentna poena od rasta EU. Pad investicija oduzeo je još po 0,1 procentni poen, dok su potrošnja domaćinstava i države zajedno dodale po 0,2 procentna poena.

Evropa raste u različitim brzinama

Prosjek EU prikriva velike razlike među državama. Najbrži kvartalni rast ostvarila je Danska, čiji je BDP povećan 1,9 odsto. Slijede Estonija i Malta sa rastom od po 1,1 odsto.

Na drugom kraju liste nalazi se Irska, sa padom BDP-a od čak 12,1 odsto. Pad je registrovan i u Litvaniji, za 0,3 odsto, Švedskoj, za 0,2 odsto, i Francuskoj, za 0,1 odsto.

Među najvećim ekonomijama eurozone najbolji rezultat ostvarila je Španija, sa rastom od 0,6 odsto. Njemačka i Italija porasle su po 0,3 odsto, dok je francuska ekonomija skliznula u blagu kontrakciju.

Poljska je zabilježila rast od 0,6 odsto, Bugarska 0,7 odsto, a Mađarska 0,8 odsto. Hrvatska, Portugal, Rumunija i Luksemburg nijesu zabilježili promjenu BDP-a u odnosu na prethodni kvartal.

Na međugodišnjem nivou najveći rast među članicama EU ostvarila je Danska, sa 5,9 odsto. Slijede Malta sa 4,3 odsto, Poljska sa 3,5 odsto, te Bugarska i Slovenija sa po 3,1 odsto. Nasuprot njima, irski BDP bio je 16,8 odsto manji nego u prvom kvartalu prethodne godine, dok je Rumunija zabilježila pad od 1,1 odsto.

Tržište rada stabilnije od proizvodnje

Iako je ekonomska aktivnost pala, tržište rada nije zabilježilo jednako snažno pogoršanje. Broj zaposlenih u eurozoni povećan je 0,1 odsto u odnosu na prethodni kvartal, dok je na nivou EU ostao nepromijenjen.

Eurostat procjenjuje da je u prvom kvartalu u EU bilo zaposleno 221,2 miliona ljudi, od čega 176,3 miliona u eurozoni. U odnosu na isti period prethodne godine zaposlenost je porasla 0,5 odsto u oba područja.

Ipak, broj odrađenih sati smanjen je 0,2 odsto i u eurozoni i u EU. To pokazuje da su kompanije uglavnom zadržale zaposlene, ali je intenzitet korišćenja rada oslabio zajedno sa privrednom aktivnošću.

Najnoviji podaci zato daju znatno oprezniju sliku evropske ekonomije od prvih procjena. Domaća potrošnja ostala je oslonac aktivnosti, ali slabljenje investicija i negativan doprinos spoljne trgovine pokazuju da evropski rast na početku 2026. nije imao dovoljno široku osnovu.

Izvor: Bankar