Fiskalna slika Evrope ušla je u 2025. godinu sa blagim poboljšanjem na strani deficita, ali uz nastavak rasta javnog duga, pokazuju najnoviji podaci Eurostata.
Prema objavi, deficit opšte države u eurozoni smanjen je sa 3,0% na 2,9% bruto domaćeg proizvoda, dok je na nivou Evropske unije ostao nepromijenjen na 3,1%.
Međutim, pozitivni pomaci tu se uglavnom zaustavljaju.
Dug raste uprkos fiskalnoj konsolidaciji
Istovremeno, odnos javnog duga prema BDP-u nastavio je da raste u eurozoni sa 87,0% na 87,8%, a u EU sa 80,7% na 81,7%.
Ovakva kombinacija: spor pad deficita uz rast duga, ukazuje da evropske ekonomije i dalje balansiraju između potrebe za fiskalnom disciplinom i pritisaka potrošnje.
U praksi, to znači da vlade i dalje troše više nego što uspijevaju da kompenzuju ekonomskim rastom ili prihodima, iako tempom koji je nešto umjereniji nego ranije.
Jaz među državama ostaje dubok
Iza prosjeka se kriju značajne razlike među državama članicama. Najzaduženije ekonomije ostaju Grčka, Italija i Francuska, dok zemlje poput Estonije ili Luksemburga zadržavaju višestruko niže nivoe duga.
Ova divergencija potvrđuje da fiskalni izazovi nisu ravnomjerno raspoređeni — i da će buduća pravila EU vjerovatno morati da ostave prostor za fleksibilnost.
Šira slika: umjeren rast, ali bez snažnog zamaha
Podaci o javnim finansijama dolaze u trenutku kada evropska ekonomija bilježi umjeren rast. BDP eurozone u 2025. porastao je oko 1,5%, uz skroman rast zaposlenosti.
To sugeriše da fiskalna stabilizacija dolazi više kroz kontrolu potrošnje nego kroz snažan ekonomski zamah — što dodatno otežava brzo smanjenje duga.
Šta to znači dalje
Za donosioce odluka u Briselu i nacionalnim vladama, poruka je prilično jasna:
- deficit se stabilizuje, ali
- dug ostaje ključni problem
U narednom periodu, fokus će kako se očekuje biti na kombinaciji fiskalne discipline i podsticanja rasta, budući da bez snažnije ekonomije, smanjenje duga ostaje ograničeno.
Za zemlje regiona koje teže članstvu u EU, ovo je dodatni signal: fiskalna pravila ostaju stroga, ali njihova primjena će sve više zavisiti od realnih ekonomskih performansi, a ne samo od formalnih ciljeva.
