Uprkos tome što je i sama svojevremeno zdušno podržavala njemačku politiku odustajanja od nuklearne energije u vrijeme kancelarke Angele Merkel, Ursula von der Leyen je na Samitu o nuklearnoj energiji u Parizu priznala da je okretanje leđa nuklearkama bila strateška greška za Evropu.
Predsjednica Evropske komisije (EK), koja je prije 15 godina u Bundestagu glasala za gašenje svih njemačkih nuklearki do 2022. godine, što je proteklih godina Njemačkoj nanijelo popriličnu ekonomsku, ali i ekološku štetu, sada je sa francuskim predsjednikom Emmanuelom Macronom pozvala evropske zemlje da povećaju upotrebu civilne nuklearne energije kako bi osigurale energetsku nezavisnost kontinenta.
Dok su aktivisti Greenpeacea i na ovom samitu demonstrirali protiv nuklearki, stručnjaci za geostrategiju i geopolitiku ukazuju da ova izjava šefice EK pokazuje da „konačno postoji nada za neke strateške politike u Evropi“ te da će „energetska bezbjednost uvijek biti iznad energetske tranzicije“ na obnovljive izvore energije.
„Nuklearna energija i tečni prirodni gas (LNG) biće dio energetskog miksa kako budemo povećavali udio obnovljivih izvora energije“, ukazuje Velina Čakarova, konsultantkinja za geopolitiku i bivša direktorka Austrijskog instituta za evropsku i bezbjednosnu politiku.
EU traga za „energetskim suverenitetom“
Kako je američko-izraelsko bombardovanje Irana ušlo u drugu nedjelju, dodatno uzdrmavši svjetsko tržište nafte i LNG-ja, Von der Leyen je ukazala da je taj rat otkrio „ranjivost“ Evrope kada su u pitanju fosilna goriva i da je EU „potpuno zavisna od skupog i nestabilnog uvoza“ nafte i gasa, što je stavlja u „strukturno nepovoljan položaj u odnosu na druge regione“.
„Bila je strateška greška za Evropu da okrene leđa pouzdanom, pristupačnom izvoru energije sa niskom emisijom“, rekla je na samitu, podsjećajući da je 1990. godine trećina električne energije u Evropi dolazila iz nuklearnih elektrana, dok je danas taj udio oko 15 odsto. „Imamo domaće izvore energije sa niskim sadržajem ugljenika: nuklearnu i obnovljive izvore. I zajedno, oni mogu postati garanti nezavisnosti, sigurnosti snabdijevanja i konkurentnosti – ako to uradimo kako treba.“
Za razliku od Njemačke koja se striktno držala politike gašenja svih nuklearnih elektrana čak i usred energetske krize 2022. godine izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu i uništavanjem gasovoda Sjeverni tok, Francuska je uvijek insistirala da joj civilna nuklearna energija pomaže u očuvanju energetskog suvereniteta.
„Nuklearna energija je ključna za pomirenje nezavisnosti, a samim tim i energetskog suvereniteta, sa dekarbonizacijom i postizanjem ugljenične neutralnosti“, rekao je Macron na drugom samitu o nuklearnoj energiji. „U današnjem geopolitičkom kontekstu jasno je da, kada smo previše zavisni od fosilnih goriva, ona mogu postati sredstvo političkog pritiska ili čak destabilizacije.“
Nuklearna energija zapala je u krizu nakon katastrofe u Fukušimi u Japanu 2011. godine, što je dodatno pojačalo evropske strahove od nuklearne nesreće poput one u Černobilju 1986. godine. Međutim, rastuća globalna borba za energetski suverenitet, ali i potreba za ogromnim količinama energije za razvoj vještačke inteligencije i četvrte industrijske revolucije, ponovo su vratili interesovanje za atomsku energiju.
Mali modularni reaktori
„U posljednjih nekoliko godina vidimo globalni preporod nuklearne energije. I Evropa želi da bude dio toga“, rekla je predsjednica EK, najavljujući da će EU „stvoriti garancije od 200 miliona eura za podršku investicijama u inovativne nuklearne tehnologije“, odnosno novu evropsku strategiju za izgradnju malih modularnih reaktora. „Želimo da ova nova tehnologija bude operativna u Evropi do početka 2030-ih.“
Mali modularni reaktori (SMR) su napredni nuklearni reaktori snage do 300 megavata električne energije po jedinici, odnosno oko trećine kapaciteta tradicionalnog nuklearnog reaktora. Relativno su jednostavni za izgradnju, što ih čini pristupačnijim od velikih reaktora, a Brisel želi da u evropskom energetskom sektoru imaju značajnu ulogu uz postojećih oko 100 klasičnih nuklearnih reaktora.
Evropska komisija predlaže pojednostavljenu regulativu kroz prekogranične regulatorne okvire, mobilizaciju privatnih investicija kroz garancije od 200 miliona eura, kao i koordinisanu saradnju država članica u vezi sa dozvolama, stručnim kadrovima i lancima snabdijevanja. Nuklearna energija je već uvrštena među sektore koji mogu dobijati državnu pomoć, a EK predlaže da se u narednom budžetu EU izdvoji više od pet milijardi eura za istraživanje fuzije.
„Evropa je bila pionir u nuklearnoj tehnologiji i mogla bi ponovo da predvodi svijet u toj oblasti“, rekla je Von der Leyen, dodajući da bi „nuklearni reaktor sljedeće generacije mogao postati evropski visokotehnološki izvozni proizvod velike vrijednosti“, kao i da nuklearna energija i obnovljivi izvori nijesu konkurencija već dopuna. „Najefikasniji sistem kombinuje nuklearnu energiju i obnovljive izvore, uz skladištenje energije, fleksibilne mreže i snažnu infrastrukturu.“
U svom govoru Von der Leyen je naglasila i ono na šta evropski analitičari upozoravaju godinama – da su visoke cijene električne energije u Evropi ozbiljan problem za industrijsku konkurentnost EU. To je posebno važno za buduće industrije i tehnologije poput vještačke inteligencije i robotike, koje zahtijevaju ogromne količine relativno jeftine energije.
SMR reaktori zasad nijesu u komercijalnoj upotrebi na Zapadu. Prva demonstraciona postrojenja očekuju se u Sjevernoj Americi u narednim godinama, dok u Evropi više kompanija razvija ovu tehnologiju s ciljem pokretanja pilot-projekata tokom naredne decenije.
Kako navodi poljski komentator Bartolomiej Sawicki, Evropska komisija već nekoliko godina postepeno mijenja svoj stav prema nuklearnoj energiji, a ključni preokret dogodio se 2022. godine kada je odlučeno da se gas i nuklearna energija mogu smatrati održivim izvorima energije. To je bio kompromis između njemačkog lobiranja za gas i francuskog za nuklearnu energiju.
„Evropska komisija prešla je put od početnog oklijevanja da prihvati nuklearnu energiju kao dio strategije dekarbonizacije do njenog snažnog zagovornika“, ističe Sawicki za poljski list Rzeczpospolita.
Nijemci ne odustaju
Upitan o komentarima Von der Leyen o „strateškoj grešci“, aktuelni njemački kancelar Friedrich Merz rekao je da ga ne iznenađuje što se lično slaže sa svojom stranačkom koleginicom, ali da je odluka prethodne vlade već donesena.
„Ta odluka je nepovratna“, rekao je Merz, dodajući da se Njemačka sada fokusira na energetsku politiku koju trenutno ima. „Moramo proširiti mreže i potrebna nam je prekogranična saradnja. Svakodnevno radimo na povećanju ponude energije kako bi cijene mogle da padnu u Njemačkoj.“
Nasuprot tome, njemački ministar zaštite životne sredine iz redova socijaldemokrata Carsten Schneider ne smatra da je izlazak iz nuklearne energije bio greška, nazivajući ideju o izgradnji novih elektrana „ćorsokakom“.
„Umjesto da se držimo nuklearne fatamorgane, fokusiramo se na bolje, bezbjednije i pristupačnije alternative“, rekao je Schneider. „Zahvaljujući gašenju nuklearnih elektrana, naša zemlja je postala znatno bezbjednija.“
U Belgiji, koja za razliku od Njemačke nije odustala od nuklearne energije, komentatori smatraju da je vrijeme da se ozbiljno razmisli o njenoj „rehabilitaciji“.
„Nuklearna energija izaziva mnogo više podjela nego druge energetske tehnologije, što je šteta. Ona ima svoje prednosti i mane, kao i vjetroelektrane, solarni parkovi ili elektrane na gas. Ključno pitanje nije da li Evropi trebaju nove nuklearne elektrane, već pod kojim uslovima ima smisla ulagati u njih“, smatra komentator belgijskog lista De Standaard Ruben Mooijman.
Uranijum stiže iz Rusije
Dok nuklearna energija dobija sve više zagovornika u političkim govorima i analizama, ekološke organizacije upozoravaju ne samo na bezbjednosne rizike i pitanje odlaganja nuklearnog otpada, već i na političke kontroverze. Iako EU posljednjih godina nastoji da smanji kupovinu ruskog gasa i nafte kako ne bi indirektno finansirala rat u Ukrajini, aktivisti Greenpeacea ukazali su na to da Francuska i dalje ima poslovne veze sa ruskom državnom nuklearnom korporacijom Rosatom.
Aktivisti su nakratko prekinuli Macronov govor na samitu razvivši transparent sa natpisom „Nuklearna energija podstiče ruski rat“.
„Zašto kupujemo uranijum od Rusije?“, uzviknuo je jedan od aktivista prije nego što ih je obezbjeđenje izvelo iz sale.
Francuski EDF je 2018. godine potpisao višemilionski ugovor sa podružnicom Rosatoma, kompanijom Tenex, za preradu regenerisanog uranijuma iz francuskih nuklearnih elektrana, koji se zatim vraća u proizvodnju električne energije.
„Ovaj globalni samit o nuklearnoj energiji potpuno je van dodira sa trenutnom globalnom situacijom, kako u pogledu geopolitičkih tenzija i oružanih sukoba, tako i u kontekstu borbe protiv klimatskih promjena“, saopštio je Greenpeace.
Srbija na putu ka nuklearnoj elektrani
Na samitu je bila i srpska ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, koja je izjavila da Srbija planira da do 2032. godine izabere tehnologiju i započne izgradnju prve nuklearne elektrane.
„Planiramo da do 2032. godine izaberemo tehnologiju i započnemo izgradnju nuklearne elektrane kako bismo oko 2040. godine ili nešto kasnije mogli imati prvih 1.000 megavata integrisanih u našu mrežu“, rekla je ministarka.
Ona je dodala da Srbija ima sporazume o saradnji u energetskom sektoru sa Južnom Korejom, Sjedinjenim Američkim Državama i Rusijom, kao i dobru političku saradnju sa Kinom, te da će vjerovatno razmatrati više tehnoloških rješenja.
Istakla je da su ciljevi Srbije da do 2030. godine obezbijedi novih 1.500 megavata kapaciteta, potom još 4.600 megavata do 2035. godine, kao i najmanje 1.000 megavata nuklearnih kapaciteta do 2040. godine.
„Planiramo da uložimo tri milijarde eura do 2035. godine, uz procjenu da će ukupno biti potrebno oko 10 milijardi eura za razvoj našeg nuklearnog programa“, navela je ministarka.
Izvor: Bloomberg Adria
