Realni rast crnogorske ekonomije ubrzao je u prvom kvartalu 2026. godine na 2,6 odsto na godišnjem nivou, sa 1,5 odsto u prethodnom kvartalu. Rast je, ipak, bio nešto sporiji nego u prva tri mjeseca prošle godine, kada je iznosio 2,8 odsto, navodi se u kvartalnom izvještaju službi Generalnog direktorata Evropske komisije za ekonomske i finansijske poslove.

Crnogorski BDP je u cijeloj 2025. godini realno povećan 2,7 odsto, nakon rasta od 3,2 odsto u 2024. godini. Službe Evropske komisije u proljećnoj prognozi očekuju da će ekonomija ove godine porasti 2,8 odsto, a naredne tri odsto.

Potrošnja i investicije nose rast

Glavni pokretači ekonomskog rasta u prvom kvartalu bili su lična potrošnja i bruto investicije u osnovna sredstva. Potrošnja domaćinstava porasla je 6,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok su investicije zabilježile snažan rast od 20,9 odsto.

Rast javne potrošnje istovremeno je usporio na 1,2 odsto, sa 1,4 odsto u posljednjem kvartalu 2025. godine.

Pozitivan doprinos domaće tražnje ublažen je izrazito nepovoljnim kretanjima u spoljnoj trgovini. Izvoz robe i usluga pao je 14 odsto na godišnjem nivou, nakon smanjenja od 12,8 odsto u četvrtom kvartalu prošle godine. Uvoz robe i usluga smanjen je znatno manje, 1,3 odsto, zbog čega je neto izvoz rastu BDP-a negativno doprinio sa 3,8 procentnih poena, pokazuju podaci Evropske komisije.

Industrijska proizvodnja snažno ubrzala

Podaci za početak drugog kvartala ukazuju na znatno snažniji rast industrijske proizvodnje. Nakon povećanja od 7,5 odsto u prvom kvartalu, industrijska proizvodnja porasla je 13,1 odsto u aprilu i 17,1 odsto u maju u odnosu na iste mjesece prošle godine.

Rast industrije u prvom kvartalu u potpunosti je bio oslonjen na proizvodnju električne energije, koja je povećana 27,3 odsto. Istovremeno je proizvodnja u sektoru rudarstva smanjena 17 odsto, a u prerađivačkoj industriji četiri odsto.

Vrijednost izvedenih građevinskih radova povećana je 5,1 odsto na godišnjem nivou. Snažna potrošačka tražnja podržala je rast prometa u trgovini na malo od 4,7 odsto u prvom kvartalu. Rast je nastavljen u aprilu, kada je iznosio 3,7 odsto, dok je u maju promet stagnirao.

Prosječna neto zarada 1.033 eura

Podaci iz Ankete o radnoj snazi za prvi kvartal nijesu bili dostupni u trenutku završetka izvještaja, zbog čega nije data nova ocjena kretanja zaposlenosti i nezaposlenosti.

Prosječna neto mjesečna zarada, bez poreza i doprinosa, u maju je iznosila 1.033 eura i bila 1,9 odsto veća nego godinu ranije.

Prosječna bruto zarada povećana je sa 1.208 eura u maju prošle godine na 1.234 eura u maju 2026.

Deficit tekućeg računa dostigao 21,3 odsto BDP-a

Jedan od najvećih rizika za crnogorsku ekonomiju ostaje visok deficit tekućeg računa. Posmatran kao zbir za četiri uzastopna kvartala, deficit je u prva tri mjeseca ove godine porastao na 21,3 odsto BDP-a, sa 20,5 odsto na kraju 2025.

Pogoršanje je prvenstveno posljedica smanjenja suficita u trgovini uslugama, koji je pao sa 19,5 na 18,9 odsto BDP-a. Deficit u robnoj razmjeni istovremeno je blago smanjen, sa 45,8 na 45,5 odsto BDP-a.

Suficit bilansa primarnog dohotka smanjen je sa 0,8 na 0,3 odsto BDP-a, dok je suficit sekundarnog dohotka ostao stabilan na pet odsto BDP-a.

Neto priliv stranih direktnih investicija iznosio je 5,9 odsto BDP-a u četiri kvartala zaključno sa martom, u poređenju sa 6,5 odsto u 2025. godini. SDI su tako pokrile samo manji dio deficita tekućeg računa.

Pokriće uvoza međunarodnim rezervama smanjeno je sa 4,2 mjeseca na kraju prošle godine na 3,5 mjeseci u prvom kvartalu 2026.

Inflacija ponovo ubrzala u aprilu

Prosječna inflacija u prvom kvartalu iznosila je 2,9 odsto. Godišnja stopa rasta potrošačkih cijena ubrzala je na 3,8 odsto u aprilu, a zatim je u maju blago usporila na 3,6 odsto.

Najveći rast cijena od januara do maja zabilježen je u zdravstvu, šest odsto, saobraćaju, 5,7 odsto, alkoholnim pićima, 5,3 odsto, te uslugama smještaja i ishrane, 4,6 odsto.

Cijene hrane rasle su umjerenije, 2,7 odsto, dok je odjeća bila 0,8 odsto jeftinija nego godinu ranije.

U proljećnoj prognozi službi EK očekuje se da će prosječna inflacija u Crnoj Gori u 2026. iznositi 3,8 odsto, a u 2027. godini 3,4 odsto.

Krediti privredi i stanovništvu snažno rastu

Bankarski sektor Crne Gore nastavio je da raste i, prema ocjeni iz izvještaja, ostao stabilan i likvidan.

Ukupni krediti komercijalnih banaka u maju su bili 12,3 odsto veći nego godinu ranije, nakon rasta od 13,3 odsto u aprilu. Prosječna stopa rasta kredita u prvih pet mjeseci iznosila je 13,3 odsto.

Najveći doprinos dali su krediti privredi, koji su u prosjeku povećani 19,7 odsto, i krediti stanovništvu, čiji je rast iznosio 17,3 odsto.

Krediti državnim preduzećima porasli su 44 odsto, dok je kreditiranje javnog sektora smanjeno 17 odsto. Krediti nerezidentima u maju su bili 3,4 odsto manji nego godinu ranije, a činili su 19,6 odsto ukupnog kreditnog portfolija.

Udio nekvalitetnih kredita dodatno je smanjen, sa 2,7 odsto na kraju 2025. na 2,5 odsto ukupnih kredita u maju.

Depoziti građana porasli 13,4 odsto

Rast depozita komercijalnih banaka ubrzao je sa 3,7 odsto u aprilu na 5,7 odsto u maju. U prvih pet mjeseci prosječna stopa rasta depozita iznosila je 4,8 odsto.

Depoziti kompanija u prosjeku su povećani 5,1 odsto, dok su depoziti stanovništva porasli 13,4 odsto. Depoziti finansijskih institucija smanjeni su 4,2 odsto.

Depoziti nerezidenata u prvih pet mjeseci bili su 7,4 odsto manji nego u istom periodu prošle godine. Njihovo učešće u ukupnim depozitima smanjeno je sa 21,4 odsto u maju 2025. na 19,4 odsto u maju ove godine.

Prinos na aktivu bankarskog sektora smanjen je sa 2,7 odsto u četvrtom kvartalu 2024. na 2,3 odsto na kraju prošle godine. Odnos likvidne aktive i kratkoročnih obaveza pao je sa 31,1 na 26,6 odsto. Noviji podaci o tim pokazateljima nijesu bili dostupni.

Budžetski prihodi u prvih pet mjeseci 2026. povećani su 8,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine i bili su 2,1 odsto iznad plana.

Rastu je doprinio oporavak prihoda od doprinosa za penzijsko osiguranje, koji su povećani 22,6 odsto i bili 8,6 odsto iznad plana.

Poreski prihodi porasli su 4,9 odsto, ali su bili 0,1 odsto niži od planiranih. Prihodi od poreza na dodatu vrijednost povećani su 5,1 odsto, a od akciza 5,5 odsto.

Prihodi od poreza na dobit pravnih lica bili su četiri odsto veći nego godinu ranije, ali 3,6 odsto niži od plana.

Budžetski rashodi povećani su 10,1 odsto, odnosno brže od prihoda, ali su ostali 7,7 odsto ispod plana.

Kapitalni izdaci porasli su 27 odsto na godišnjem nivou, ali su bili čak 35 odsto niži od iznosa planiranog budžetom. Izdaci za socijalne transfere povećani su 14,7 odsto, dok su troškovi kamata porasli 25,3 odsto.

Budžetski deficit od januara do maja iznosio je 1,1 odsto projektovanog godišnjeg BDP-a. U istom periodu prošle godine ostvaren je suficit od 0,6 odsto BDP-a, dok je za cijelu 2026. planiran deficit od 3,2 odsto.

Udio duga centralne države u prvom kvartalu smanjen je sa 63,5 odsto BDP-a na kraju 2025. na 59 odsto procijenjenog godišnjeg BDP-a.

Državni depoziti, uključujući zlato, na kraju marta iznosili su 650,5 miliona eura, odnosno 7,6 odsto BDP-a. Na kraju prethodne godine njihov udio iznosio je 9,8 odsto BDP-a.

Na Ekonomskom i finansijskom dijalogu između EU i regionalnih partnera, održanom 5. maja, Crna Gora je pozvana da ojača fiskalnu održivost ograničavanjem javne potrošnje i korišćenjem prihoda ostvarenih iznad plana za smanjenje deficita i povećanje državnih depozita.

Od države je zatraženo i da usvoji budžetske mjere za povećanje prihoda, unaprijedi upravljanje i finansijske rezultate državnih preduzeća, završi uspostavljanje Fiskalnog savjeta i preispita funkcionisanje postojećih fiskalnih pravila.

U izvještaju se navodi i da je Vlada u maju usvojila Master plan investicija u infrastrukturu za period od 2026. do 2030. godine. Plan, izrađen u skladu sa preporukama iz procjene upravljanja javnim investicijama, obuhvata projekte vrijedne 5,7 milijardi eura u oblastima infrastrukture, obrazovanja i zdravstva.

Agencije Standard & Poor’s i Moody’s su u februaru i martu poboljšale izglede kreditnog rejtinga Crne Gore sa stabilnih na pozitivne, uz potvrđivanje dugoročnih kreditnih ocjena. Kao razloge navele su makroekonomsku stabilnost i ekonomsku politiku Vlade.

(Bankar)