U Ministarstvu finansija očekuju da će se nastaviti rast opšte potrošnje iako nisu analizirali kako će stroži uslovi za boravak stranaca i njihov odlazak uticati na punjenje državne kase Lani projektovali da će BDP ove godine imati rast od 4,8 odsto, sada priznaju da su pogriješili i da će biti 3,3 odsto
Prosječna bruto zarada u naredne tri godine biće povećana u procentima četiri do pet odsto godišnje, dok će inflacija iznositi dva do tri odsto, navedeno je u Makroekonomskim projekcijama 2025 2028. godine koje je Ministarstvo finansija objavilo uz predlog budžeta za narednu godinu.
To znači da će standard građana (rast zarada umanjen za inflaciju) u naredne tri godine imati minimalni rast. Projekcije su urađene prema osnovnom scenariju rasta, dok nije objavljen pesimistički ili scenario nižeg mogućeg rasta.
GREŠKA KOD BDP-A OD 32 ODSTO
Ministarstvo finansija očekuje da će bruto domaći proizvod u ovoj godini imati rast od 3,3 odsto, što je značajno niže od projekcije od 4,8 odsto iz prošlogodišnje Fiskalne strategije. Napravljena je greška u procjeni od 32 odsto.
U narednoj godini očekuje se rast ekonomije od 3,2 odsto, u 2027. od 3,1 odsto i u 2028. od 3,2 odsto.
Ova dinamika rasta, kako je navedeno, zasniva se na rastu privatne potrošnje domaćinstava i planiranim investicijama.
Glavni oslonac rasta u srednjem roku biće domaća tražnja,sa projekt ovanim realnim rastom od 5,2% u 2025. godini i oko 3% prosječno godišnje u srednjem roku. Privatna potrošnja zadržaće snažan zamah zahvaljujući rastu zaposlenosti, zarada i ekspanziji kreditne aktivnosti, navedeno je u tekstualnom djelu Makroekonomskih projekcija.
MOŽE LI SE NASTAVITI RAST POTROŠNJE AKO ODU STRANCI?
Međutim, u tabelarnim podacima je navedeno da se očekuje značajno usporavanja potrošnje.Tako je potrošnja domaćinstava (računajući i domaće i strane građane) u ovoj godini imala rast od 5,7 odsto,dok se u narednoj godini očekuje smanjenje na 2,9 odsto, u 2027. na 2,3 odsto, dok će u 2028. godini imati rast od svega dva odsto i biti na nivou inflacije u toj godini.
Značajni udio u rastu potrošnje domaćinstava protekli godina imao je veliki broj stranaca sa privremenim ili stalnim nastanjenjem, čiji je broj do prije dva mjeseca prešao 100 hiljada odnosno imali su udio od oko 15 odsto stanovništva i najmanje toliko u opštoj potrošnji. Potrošnja na proizvode i usluge je značajan dio crnogorske ekonomije, ali još značajnije je što nakon ukidanja i smanjenja doprinosa porezi na potrošnju (PDV,akcize,…) čine skoro dvije trećine državnog budžeta.
Nakon incidenata između crnogorskih građana i državljana Azerbejdžana i Turske na Zabjelu, Vlada je ukinula bezvizni režim sa Turskom. U skupštinskoj proceduri nalazi se i predlog izmjena zakona o strancima,koji predviđa rigoroznije uslove za odobravanje i produženje boravka strancima.U makroekonomskim projekcijama nije analizirano koliko će ove mjere uticati na smanjenje prihoda od potrošnje stranaca.
USPORAVA SE KREDITIRANJE I DRŽAVNA POTROŠNJA
Snažno povećanje novoodobrenih kredita i kontinuirani priliv doznaka iz inostranstva nastaviće da podržavaju domaću potrošnju. Sa druge strane, projekcije javne potrošnje, zasnovane na tekućoj budžetskoj potrošnji i ulaganjima iz kapitalnog budžeta, ukazuju na prosječan godišnji rast potrošnje države od 2,2% u srednjem roku, navedeno je u dokumentu.
U tabelarnom dijelu je navedeno da je rast novoodobrenih kredita u 2024. godini iznosio 23,4 odsto,a u 2025.od 20 odsto. Međutim, ovdje se očekuje da će u naredne tri godine doći do značajnog usporavanja odobravanja novih kredita, pa će tako u 2026. i 2027.godini rast novoodobrenih kredita biti po pet odsto, a u 2028. od šest odsto, što je tek nešto iznad očekivane inflacije.
Podaci ukazuju i da potrošnja države usporava, pa čak i da najavljene velike državne investicije u auto-puteve, željeznicu, zdravstvo, prosvjetu,… nemaju uticaj na taj rast. Potrošnja države u 2024.godini imala je rast od tri odsto, u 2025.od 2,7 odsto, u 2026. i 2027. od po 2,5 odsto, dok u 2028. godini ima rast od 1,5 odsto.
NADA U SDI IAKO SE SMANJUJU
Ministarstvo očekuje da će u naredne tri godine doći do rasta privatnih investicija, kao i projekata koji će se finansirati iz fondova EU.
Projektuje se da će u periodu 2026-2028, na bazi relevantnih investicionih planova u oblasti turizma, obnovljivih izvora i energetske efikasnosti, doći do rasta ulaganja i investicione aktivnosti,rezultirajući neto stranim direktnim investicijama koje će iznositi oko 6,4% BDP-a navedeno je u Makroekonomskim projekcijama.
Podaci Centralne banke za devet mjeseci pokazuju da je došlo do smanjenja neto stranih investicija i u nominalnom iznosu sa prošlogodišnja 372 miliona na 366 miliona. Struktura investicija pokazuje da se više od polovine odnosi na kupovinu nekretnina, kao i da se povećava odliv investicija, odnosno povlačenje investiranog novca.
Investicije u osnovna sredstva će predstavljati važan faktor ekonomskog rasta u srednjem roku, sa projektovanim rastom od 6% prosječno godišnje i doprinosom BDP-u od 1,3 procentnih poena, navedeno je u dokumentu.
Međutim,zvanični podaci ukazuju da usporavaju i investicije u osnovna sredstva, koja se odnose na ulaganja privrede u nabavku, izgradnju ili poboljšanje stalne imovine poput zgrada, opreme, mašina i intelektualne svojine,…
Podaci iz tabela samog dokumenta pokazuju da su bruto investicije osnovna sredstva u 2024. godini imala rast od 10,2 odsto, u 2025. od sedam odsto, u 2026. se očekuje rast od šest odsto, u 2027. od pet odsto, a u 2028. od šest odsto.
(Opširnije u današnjim Vijestima)
