Predlog budžeta Crne Gore za 2026. godinu iznosi 3,77 milijardi eura. Od toga je 2,97 milijardi planirano iz redovnih državnih prihoda, dok bi preostali iznos trebalo da bude pokriven zaduženjem od 488 miliona eura, donacijama od 105 miliona i korišćenjem oko 200 miliona eura ovogodišnjih depozita.

Ovo je danas saopšteno na pressu Vlade Crne Gore na predstavljanju predloga budžeta Crne Gore za narednu 2026. godinu.

Ministar finansija Novica Vuković poručio je da Crnu Goru u periodu od 2025. do 2028. godine očekuje pokretanje velikog investicionog ciklusa.

Vuković je istakao da su opšte karakteristike budžeta za 2026. godinu kontinuirani pozitivni ekonomski trendovi, uz očekivanu stopu realnog rasta od 3,3 odsto. Naglasio je da će dinamiku ekonomskog rasta u srednjem roku prvenstveno određivati snažna domaća tražnja, odnosno priliv potrošnje kroz investicije koje su „pokretač privrednih aktivnosti“.

„Mi imamo dospjeće 1,2 milijarde i moramo se pripremiti za dospjeće dugova na srednji rok. Kada govorimo o dugu i zaduženju za fiskalnu 2026. su na nivou 710 miliona i najljubaznije vas molim da tako javnost informišemo jer je to iznos zaduženja za servisiranje kapitalnog budžeta i dospjelih dugova u 2026. godini. Druga kategorija su infrastrukturni projekti i treća kategorija obezbjeđivanje sredstava za vraćanje dugova u 2027. i 2028. godini. Samo da ne sabiramo i informišemo javnost da je dug 3,5 milijarde, da je zaduženje 3,5 milijarde jer to ulazi u kategoriju dezinformacija“, rekao je Vuković.

Prema njegovim riječima, Crna Gora će prosječno rasti 3,2 odsto u 2026., 2027. i 2028. godini, usljed usporavanja inflacije na evropskom nivou.

Dodao je i da aktuelno tržišno okruženje ide u prilog nižim kamatnim stopama.

„Imamo mogućnost da ove godine već obezbijedimo fiskalnu rezervu za 2026. godinu, to bi značilo da iznos od 710 miliona neće biti neophodan u tom iznosu. Mi imamo dinamiku jake potrošnje sada, to znači da nakon zaključivanja godine mi ćemo iznos nivoa depozite preko 200 miliona a vjerovatno i više. Tada dolazimo do toga da nam neće biti neophodno 710 miliona“, kazao je Vuković, odgovarajući na pitanja novinara.

Generalni direktor Direktorata za makroekonomske i fiskalne analize i projekcije Miloš Mišković rekao je da su aktuelni ekonomski trendovi povoljni i da se nastavak tog trenda očekuje i naredne godine, uz rast od 3,2 odsto.

„U narednoj godini očekujemo smirivanje inflatornog trenda, uz stopu inflacije ispod tri odsto“, dodao je Mišković.

Generalni direktor Direktorata za budžet kazao je tokom pressa da posmatrajući programsku strukturu budžeta, najznačajnija izdvajanja odnose se na sljedeće oblasti:

– socijalno staranje – 1,133 milijarde eura,

– javne finansije – 760 miliona eura (dominantno zbog otplate glavnice, duga i kamata),

– zdravstvo – 521 milion eura,

– obrazovanje, nauka i sport – 368 miliona eura,

– javna bezbjednost – 261 milion eura,

– saobraćaj – 248 miliona eura, i tako dalje.

„Suštinski, budžet za 2026. godinu je niži od budžeta za 2025. za 238 miliona eura, dominantno, kao što sam kazao, zbog manjih potreba izdvajanja u oblasti javnih finansija, odnosno otplate duga, gdje je izdvajanje naredne godine niže za 445 miliona eura. S druge strane, potreba dodatnog izdvajanja prepoznata je u oblasti socijalnog staranja – 92 miliona eura, zdravstva – 46 miliona eura, ekonomije i turizma – 15 miliona eura, javne bezbjednosti – 27 miliona eura, i tako dalje.

U okviru ovih izdataka, kako je već kazano, kapitalni budžet iznosi 305 miliona eura, što je povećanje od 25 miliona u odnosu na 2025. godinu“, kazao je Paunović.

Zaduženja

Najznačajniji krediti sa predloženih lista odnose se na: 313 miliona eura za Univerzitetski klinički centar, 120 miliona za projekat Velje brdo, 113 miliona za rekonstrukciju željezničke pruge, 100 miliona za nastavak gradnje auto-puta, te 100 miliona za nabavku četiri višenamjenska helikoptera.

Ova zaduženja podijeljena su u dva dijela: 637 miliona eura iz kredita evropskih razvojnih banaka i Svjetske banke, te 1,1 milijarda eura za ostale kapitalne i programske projekte, za koje će kreditori biti određeni naknadno.

Usvajanjem budžeta Skupština bi dala saglasnost Vladi da pokrene pregovore i zaključi ugovore. To, međutim, ne znači da će svi ugovori biti zaključeni tokom naredne godine, niti da će planirani novac biti raspoloživ u 2026. godini. Pojedini projekti na listi pominju se već godinama i nalazili su se i u ranijim budžetskim predlozima.

Za prvi dio – 19 kredita u ukupnoj vrijednosti 637 miliona eura – pregovori su već završeni ili se privode kraju.

Na listi je kredit od 30 miliona eura od Banke za razvoj Savjeta Evrope (CEB) za izgradnju zatvora u Mojkovcu, projekta koji se godinama ponavlja u budžetu.

Sa istom bankom dogovara se i kredit od 13 miliona eura za izgradnju i rekonstrukciju predškolskih ustanova, kao nastavak projekta započetog 2019. godine.

Sa Francuskom razvojnom agencijom (AFD) planiran je kredit od 20 miliona eura za izgradnju moderne regionalne sanitarne deponije u Bijelom Polju, koja bi trebalo da riješi problem postojećih otvorenih smetlišta.

Sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) planirano je zaključenje sedam kredita. Među njima je i kredit od 100 miliona eura za finansiranje izgradnje zaobilaznice auto-puta Bar–Boljare oko Podgorice. Riječ je o dionici od Smokovca do Tološa (Komanskog mosta) i petlje za uključenje na bulevar Podgorica–Danilovgrad, koja je trenutno u fazi izrade idejnog projekta. Završetak tog projekta je preduslov za potpisivanje kreditnog aranžmana. Procijenjena vrijednost izgradnje dionice duge 11 kilometara iznosi 250 miliona eura.

Procijenjena vrijednost novih projekata iznosila 400 miliona, kapitalni budžet ostaje 305 miliona

Na pitanje novinarke Bankara zašto kapitalni budžet iznosi 305 miliona eura, a ne 400 miliona kako je prvobitno najavljeno, posebno iz Ministarstva javnih radova, ministar finansija Novica Vuković pojasnio je da je ministarka Majda Adžović tada govorila o procijenjenoj vrijednosti projekata.

„Želim da pošaljem jasnu informaciju da nije umanjen kapitalni budžet“, rekao je Vuković.

Generalna direktorica Direktorata za upravljanje javnim investicijama i politiku javnih nabavki, Jelena Jovetić, detaljnije je objasnila:

„U pitanju je procijenjena vrijednost projekata koji su prošli Vladu kao dio projekata važnih za implementaciju od strane ministarstava, posebno Ministarstva javnih radova. To su novi projekti čija ukupna procijenjena vrijednost iznosi oko 400 miliona eura.“

Dodala je da je kapitalni budžet za narednu godinu projektovan u skladu sa srednjoročnim projekcijama, čak i 5 miliona eura više u odnosu na projekcije Ministarstva finansija za ovu godinu.

„Ministarstvo je uspjelo da obezbijedi dodatni prostor upravo zbog intenzivnije implementacije kapitalnih projekata koji se nalaze u budžetu. Moram da naglasim da su kod nekih kapitalnih projekata, posebno na sjeveru, čiju realizaciju očekujemo intenzivnije naredne godine zbog njihovog uticaja na ekonomski ambijent, povećane i procijenjene vrijednosti“, navela je Jovetić.

Kao primjere navela je skijalište u Kolašinu, Cmiljaču u Bijelom Polju, Hajlu, kao i projekte u Podgorici, uključujući projekat Velje brdo, kod kojih je došlo do značajnog povećanja procijenjenih vrijednosti.

„U kapitalnom budžetu nalazi se 22 nova projekta, a zajedno sa ranije planiranim, sada ukupno imamo 396 kapitalnih projekata“, zaključila je Jovetić.