Narodna banka Srbije (NBS) se juče, na 27. aukciji hartija od vrijednosti, prodajom blagajničkih zapisa zadužila 360 milijardi dinara (3,07 milijardi eura) na repo tržištu.
Kako se navodi u saopštenju NBS, banka je sprovela reverznu repo transakciju – prodaju hartija od vrijednosti uz obavezu njihovog ponovnog otkupa nakon utvrđenog perioda – u ovom slučaju od sedam dana. Aukcija je podrazumijevala višestruko varijabilnu kamatnu stopu, dok je maksimalna kamatna stopa iznosila 5,75 odsto. Datum reotkupa je sedam dana nakon održavanja aukcije, odnosno 16. jula 2025. godine, prenosi Nova ekonomija.
Zašto povlačiti likvidnost iz banaka u trenutku kada su kamatne stope visoke, a najavljeno povećanje bruto domaćeg proizvoda oslanja se na potrošnju – i javnu i privatnu? Odakle odjednom višak od tri milijarde eura na tržištu Srbije, i da li je to posljedica uporne inflacije koja godinama muči Srbiju? U maju je rast cijena iznosio 3,8 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. NBS je zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, gdje se nalazi od septembra prošle godine.
„Ako je taj period za reotkup tako kratak, svaki igrač može da spekuliše šta se zapravo dešava. Bankari trljaju ruke jer će zaraditi. Dakle, žele da istisnu tu likvidnost na kratko. Za tako kratak vremenski period, zašto se povlači tako velika suma iz likvidnosti bankarskog sektora? Odakle toliki iznos odjednom?“, pita se profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Đorđe Đukić.
Svakako djeluje čudno da bi se, čak i u slučaju viška likvidnosti na tržištu, za samo sedam dana moglo uticati na inflaciju povlačenjem tolikih sredstava.
Vladimir Vasić, finansijski konsultant, objašnjava za Novu ekonomiju da, iako ova cifra može izgledati kao novo zaduživanje, važno je razumjeti da blagajnički zapisi NBS nijesu dug države, već instrument monetarne politike. Blagajnički zapisi koje emituje centralna banka služe kao sredstvo za povlačenje viška novca (likvidnosti) iz bankarskog sistema, održavanje kontrole nad inflacijom i stabilizaciju kamatnih stopa na tržištu novca, prenosi *Danas.rs*.
„Inflatorni pritisak može biti razlog. Kao da postoji višak likvidnosti na tržištu koji se sada povlači. Ja ne vidim da višak zaista postoji, ali možda žele da dodatno obore inflaciju, jer je i dalje visoka – duplo veća nego u Evropskoj uniji. Paradoksalno, iako je dinarski novac skup (zbog visoke referentne stope), u sistemu i dalje postoji višak likvidnosti. Glavni razlozi za to su povećana državna potrošnja, posebno kroz rast plata i penzija, devizne intervencije NBS – kupovinom stranih valuta centralna banka ubacuje dinare u sistem, kao i spora transmisija monetarne politike, jer banke i dalje imaju prostor za plasman sredstava“, kaže Vasić.
Dodaje da bi, u takvim uslovima, bez sterilizacije, odnosno povlačenja viška novca, inflacija mogla ponovo da ojača, a vrijednost dinara da oslabi.
Izvor: Nova ekonomija
