Države južne Evrope odbacuju plan Evropske komisije za ubrzano povećanje izdvajanja za odbranu putem povoljnih kredita, strahujući da bi to dodatno opteretilo njihove već visoke nivoe duga.
Otpor, koji predvode Francuska, Italija i Španija, predstavlja značajan udarac nastojanjima predsjednice Komisije, Ursule fon der Lajen, da ojača vojnu autonomiju Evrope.
Njen prijedlog, koji uključuje paket zajmova od 150 milijardi eura i vanrednu klauzulu za ublažavanje fiskalnih pravila EU, osmišljen je kako bi omogućio značajne nove investicije u odbranu i smanjio oslanjanje bloka na zaštitu SAD-a.
Međutim, sadašnja blokada prijeti da osujeti plan Brisela da poveća isporuku oružja iz Evrope ka Ukrajini.
„Neke zemlje imaju ozbiljne sumnje u izvodljivost, pa čak i mogućnost zaduživanja na ovom nivou“, rekao je jedan viši diplomata EU.
Ovaj diplomata, kao i drugi u priči, govorio je pod uslovom anonimnosti kako bi slobodno iznio mišljenje o planu i mogućim ishodima.
Umjesto zaduživanja, prezadužene zemlje južne Evrope sve glasnije zahtijevaju tzv. odbrambene obveznice – grantove finansirane zajedničkim zaduživanjem EU na tržištima kapitala, koje moraju jednoglasno odobriti svih 27 članica bloka.
„Postoji rizik od fijaska, koji bi mogao otvoriti put za odbrambene obveznice“, rekao je jedan diplomata iz sjeverne Evrope.
Fon der Lajen za sada izbjegava podržati ovu ideju, s obzirom na vjerovatni otpor fiskalno konzervativnih sjevernih država, poput Njemačke i Holandije, koje strahuju da bi to moglo postaviti presedan za zajedničko zaduživanje EU.
„Ne dolazi u obzir da izdamo euroobveznice“, ponovio je prošle sedmice holandski premijer Dik Šof.
Treći diplomata EU upozorio je da bi odbijanje južnih zemalja da uzmu kredite moglo oslabiti podršku za odbrambene obveznice među fiskalno konzervativnim državama.
„Ako tvrde da je odbrana egzistencijalni izazov koji opravdava zajednički dug, onda prvo moraju prihvatiti kredite“, rekao je taj diplomata, koji dolazi iz fiskalno konzervativnog bloka.
Južne države traže više
Dok Donald Tramp prijeti prekidom američke podrške Ukrajini i kritikuje Evropu zbog vojnog oslanjanja na Vašington, fon der Lajen je brzo reagovala nakon inauguracije američkog predsjednika 20. januara, predloživši plan za jačanje odbrambenih kapaciteta EU.
Predložena strategija uključuje mogućnost da države članice privremeno povećaju izdvajanja za odbranu za 1,5 odsto BDP-a tokom četiri godine, kao i zaduživanje EU u iznosu od 150 milijardi eura za zajedničku nabavku oružja i pomoć Ukrajini.
Komisija je očekivala da će plan zasnovan na kreditima naići na široku podršku, posebno među velikim južnim ekonomijama poput Italije i Španije, koje su daleko od cilja NATO-a o izdvajanjima za odbranu u visini od 2 odsto BDP-a.
Još prošle sedmice, evropski komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis predviđao je da će „veliki broj država aktivirati ovu klauzulu“.
Međutim, Komisija je potcijenila ključnu prepreku: iako EU može pozajmljivati sredstva po povoljnijim uslovima od većine država članica, krediti koje odobrava i dalje se uračunavaju u nacionalni dug – što je problem za prezadužene zemlje koje strahuju od negativnih reakcija tržišta ili fiskalnih sankcija.
„Plan fon der Lajen gotovo u potpunosti se oslanja na nacionalni dug država članica“, izjavila je prošle sedmice italijanska premijerka Đorđa Meloni.
Komisija je u međuvremenu priznala da bi nacionalni budžeti morali biti smanjeni na drugim stavkama kako bi se napravio prostor za povećane odbrambene troškove – što je politički teško izvodljivo u zemljama čiji su građani više zabrinuti zbog migracija i klimatskih promjena nego zbog ruskih tenkova.
Italija i Španija su posebno insistirale na proširenju definicije odbrambenih izdataka koji bi bili izuzeti iz fiskalnih pravila EU – Madrid je predložio da se u njih uključe i kontrola granica, sajber bezbjednost i otpornost infrastrukture.
Ipak, ni Rim ni Madrid do sada nisu potvrdili da će aktivirati vanrednu klauzulu. Neki zvaničnici EU spekulišu da odlažu odluku u nadi da će fon der Lajen ublažiti stav o odbrambenim obveznicama prije sljedećeg samita lidera EU u junu.
„Treba nam više vremena za odluku“, rekla je prošle sedmice Meloni novinarima, dodajući da je predloženi april kao rok za aktiviranje mehanizma „preblizu“.
Francuska je, u međuvremenu, signalizirala da ne planira aktivirati klauzulu, navode dva diplomate EU. Sa nivoom duga koji prelazi 110 odsto BDP-a, Pariz je zabrinut zbog mogućih negativnih reakcija tržišta i rizika za svoj kreditni rejting – ključni faktor koji određuje troškove zaduživanja.
Njemačka, s druge strane, očekuje se da će aktivirati klauzulu kako bi pomogla finansiranju svog ogromnog plana od 500 milijardi eura za unapređenje odbrane. Međutim, kao i druge države s najvišim kreditnim rejtingom, poput Danske i Holandije, Berlin vjerovatno neće prihvatiti kredite Komisije, jer se može zadužiti povoljnije samostalno.
To je dodatno povećalo zabrinutost među ranjivijim članicama, koje strahuju da bi traženjem EU kredita prve signalizovale tržištima svoju finansijsku slabost – što bi moglo dovesti do viših troškova zaduživanja.
Fragmentacija među 27 zemalja EU „može uticati na percepciju tržišta, što bi moglo imati negativne posljedice“, upozorio je viši diplomata EU.
„Ako svi ne podnesu zahtjev istovremeno, tržište će samo odrediti limit koliko možete potrošiti“, dodao je.
Međutim, fiskalno konzervativne države ne prihvataju taj argument, a treći diplomata EU optužio je južne zemlje da „vode političke igre“.
Izvor: Politico
