Bez obzira na to da li ste ljubitelj smanjenja emisije ugljenika ili jednostavno uživate u zadivljujućim pejzažima, nema većeg zadovoljstva od putovanja Evropom vozom. Sada bi voz „u stilu metroa“, koji bi potpuno promijenio pravila igre, mogao da revolucionizuje evropska putovanja, povezujući veći dio Evrope, uključujući Veliku Britaniju, Tursku do Istanbula, Ukrajinu i Zapadni Balkan, sa 39 stanica, najmanje jednom u svakoj zemlji duž pet glavnih ruta.
Nazvan „Metro za Evropu“, prijedlog za željeznički projekat Starline predviđa da bi zamjena letova na kratkim relacijama brzom željezničkom mrežom mogla da smanji emisije ugljen-dioksida za nevjerovatnih 95 odsto, dok će ukupno 424 velika grada biti povezana s lukama, aerodromima i željeznicom. Štaviše, planovi predviđaju smanjenje letova na kratkim relacijama za 80 odsto, dok će sami vozovi – koji bi se prostirali na 22.000 km – biti 30 odsto brži od automobila i tradicionalnih željezničkih ruta, prenosi Metro.co.uk.
Saobraćaj je 2022. godine bio odgovoran za oko 29 odsto emisija gasova staklene bašte u EU.
Mrežu superbrzih vozova, koja bi do 2040. godine trebalo da poveže gotovo cijeli kontinent, predstavio je danski think-tank 21st Europe, a regija Zapadnog Balkana bila bi direktno povezana s ključnim evropskim metropolama, uključujući Madrid, Rim, Istanbul i Kijev – i to brzim vozovima koji bi mogli razvijati brzine do 400 km/h.
Vizija Starline-a ima za cilj da preoblikuje postojeću željezničku infrastrukturu, opisujući je kao „fragmentisanu, neujednačenu i često sporu“, te da ponudi ultra-brze veze koje bi konkurisale avionskom saobraćaju.
„Istinski integrisan željeznički sistem više nije samo pitanje komfora; to je strateška nužnost za otpornost Evrope u 21. vijeku“, navodi se u dokumentu. „Dizajniran kao metro, Starline mijenja percepciju Evropljana – ne kao skup udaljenih država, već kao jednu brzu, povezanu mrežu“, prenosi eKapija.
Vozovi bi se kretali brzinama od 300 do 400 km/h, što znači da bi putovanje od Helsinkija do Berlina trajalo nešto više od pet sati – znatno kraće od današnjeg cjelodnevnog putovanja. Putnici ne bi bili podijeljeni po klasama, već po „zonama potreba“ – mirnim zonama za rad, porodičnim dijelovima i slično.
Vozovi će imati prepoznatljiv dizajn u tamno plavoj boji, a stanice bi bile izgrađene izvan velikih gradova, s direktnom vezom na gradski prevoz. Plan je da te stanice postanu urbani kulturni centri – s restoranima, prodavnicama, koncertnim dvoranama, muzejima i sportskim objektima.
Kako bi vizija postala stvarnost, 21st Europe predlaže model javnog finansiranja u kojem bi nacionalne željezničke kompanije upravljale linijama kroz sistem franšiza. Centralnu koordinaciju vršila bi nova Evropska željeznička agencija (ERA), u okviru EU, koja bi nadgledala tehničke standarde, interoperabilnost i dugoročni razvoj mreže.
Radna snaga – od mašinovođa do osoblja stanica – bila bi obučena prema jedinstvenim evropskim pravilima, kako bi se obezbijedila dosljednost širom mreže. Starline bi koristio univerzalni sistem prodaje karata.
Iako izuzetno ambiciozan, projekat ima jasan vremenski okvir: cilj je da Starline bude funkcionalan do 2040. godine. „Sada počinjemo graditi mrežu kako bismo podstakli stvarne promjene – okupljajući donosioce odluka, dizajnere i lidere industrije da viziju pretočimo u realnost“, zaključuje think-tank, prenosi Biznis.rs.
Plan ima tri nedostatka – pojavljuje se upravo u trenutku kada se čuju glasovi o masovnom naoružavanju Evrope u vrijednosti od preko 350 milijardi eura, koje bi mogle biti utrošene na Starline; iz mreže su isključene Rusija i Bjelorusija, kao i zemlje Kavkaza (Jermenija, Gruzija i Azerbejdžan). Takođe, linije na Balkanu imaju čudnu povezanost (nema linije Beograd-Zagreb ili Beograd-Podgorica, nedostaje Skoplje), što znači da bi se lokalne zemlje morale pobrinuti za te linije, što bi predstavljalo veliko opterećenje, ili bi plan morao biti dodatno razrađen.
